Ovako pisac i lekar Goran Milašinović, predsednik komisije Srbije za saradnju sa Uneskom, razume razloge koji su učinili da jedan od najslavnijih svetskih spomenika kulture, carigradska crkva Aja Sofija, odlukom turskih vlasti, bude pretvorena u džamiju.
Na pitanje da li naša komisija na čijem je čelu ima dobre mehanizme da predupredi neku sličnu situaciju sa našim spomenicima na Kosovu i Metohiji, ili ima razloga za bojazan, Milašinović potvrđuje da je bojazan realna.
I Ljeviška je bila pretvorena u džamiju
„Crkva Bogorodica Ljeviška je već bila pretvorena u džamiju, pa je vraćena u crkvu. Veoma strepimo šta će se dogoditi ako tzv. država Kosovo bude jednog dana punopravni član Uneska, a i to je, takođe, politizacija organizacije. Zato insistiramo na tome da Unesko ne treba da se bavi političkim pitanjima i pokušavamo na svaki način da ubedimo sve u svetu da se taj politički deo izbaci. Tzv. država Kosovo ne može da bude član UN, ali ako bi bila punopravni član Uneska – a tu je definisano da su potpisnice države – ona bi dobila status države i time indirektno ostvarila svoje političke ciljeve. Činimo sve da do toga ne dođe. Da pokažemo da je za nas, pored pravnog, veoma važan i taj kulturološki deo i da je naša istorija vezana za te spomenike. Mi već imamo najavu da se vrši neka vrsta istorijskog inženjeringa, neka nova sinkretička istorija u kojoj Nemanjići nisu ktitori svih tih manastira nego neka izmišljena porodica Nimani, imamo najave da se sprema jedna vrste krađe našeg nacionalnog dobra i njegovo pretvaranje u albansko nacionalno dobro.
Rezolucija Uneska – jedina nada
Naši mehanizmi jesu mehanizmi koje sad koristi Unesko sa Svetom Sofijom: apeli. Ništa drugo ne možete da uradite. I zato je važno da, pre nego što se dogodi jedan takav čin, uradimo preventivne radnje. Mislim da će nam ovaj slučaj sa Svetom Sofijom pomoći da ukažemo svetu šta može da se očekuje da se dogodi na Kosovu. Da će nam pomoći u budućem ubeđivanju država, kada je reč o članstvu tzv. Kosova u Unesko, da se njihov ulazak u tu organizaciju spreči, odnosno, da to bude paket opšteg dogovora“, objašnjava Milašinović.
Milašinović kaže da su turske vlasti vešto pronašle neku vrstu rupe u zakonu koja se krije u Konvenciji Uneska o svetskoj baštini iz 1972. godine.
Politizacija Uneska
Napominjući da je Unesko nastao iz dobre ideje ali da se i ona, kao i svaka druga, može lako zloupotrebiti, predsednik naše komisije pri ovoj organizaciji podseća da je glavna zloupotreba i kada je o ovoj organizaciji reč – politizacija.
„Iako je posle drugog svetskog rata zamišljen kao specijalizovana agencija kojom će se baviti isključivo eksperti za obrazovanje, kulturu i nauku, UNESKO je već šezdesetih godina doživeo svoju politizaciju i izlaženje iz okvira kulture, nauke i obrazovanja. Danas imamo brojne primere te politizacije i mislim da je, uz restrikciju bidžeta, to najveći izazov koji pred Uneskom stoji“, smatra Milašinović.
On dodaje da to mora podrazumevati jasnu specifikaciju da je reč o nacionalnom dobru Srba.
„Važno je da se jasno kaže da su to nemanjićki manastiri i da oni nisu muzeji već žive crkve. Oni su takođe serijski upisani, ali postoji odrednica Srbija kao predlagač i mi imamo mogućnost da to branimo, čak i formalno pravno. Zboga svega toga verujem da će ova situacija koja se dogodila sa Svetom Sofijom na izvestan način biti dobar putokaz dobronamernim državama u Unesku da shvate da je isto ovo moguće da se dogodi i na Kosovu. I da to treba sprečiti“, jasan je Milašinović.
Nisu svi zlonamerni
Na pitanje da li je vreme u kome se kulturno nasleđe jednog naroda mora braniti i iznova dokazivati (čak i kada je pod zaštitom Uneksa) vreme nekog novog varvarstva, Goran Milašinović odgovara potvrdno, ali kaže da to nije univerzalno, jer ne dolazi sa svih strana. Kao primer drugog i drugačijeg navodi Grčku:
„Serijski upis dobara koji se odnosi na Svetu goru, na manastire kojima pripada i Hilandar, jesu kulturno dobro Grčke. Hilandar ne pripada nama, nego po Unesku pripada Grčkoj. Ali mi nemamo nikakav problem sa tim, jer ne dolazi ni na koji način do otuđivanja našeg dobra iz naše istorije i duhovnosti. Nisu svi zlonamerni. A kada je KiM u pitanju, radi se o nekoj vrsti zlonamernosti koja služi unutrašnjoj politici. Kultura ovde služi samo da bi se ostvarili politički ciljevi. Zato te ciljeve treba unapred predvideti i sprečiti. Kultura je veoma mekana, nju je moguće prekrajati, zloupotrebljavati, koristiti. A s druge strane, kultura je nešto sa čime se identfikuje ceo narod, ona je veoma osetljivo pitanje i otuda potreba da se, koristeći kulturu, postižu politički ciljevi. Zato je veoma važno unapred prepoznavati sve to i raditi preventivno. Ako ne zanemarujete svoju istoriju, svoju kulturu imate šansu da ih sačuvate. Ako se prepuštate, ako se mirite, nemate šansu“, zaključuje Goran Milašinović.
Nije sve izgubljeno
On ipak smatra da nije sve izgubljeno, kada je reč o angažmanu ove organizacije u slučaju Aja Sofije i da još ima nekih mehanizama za reagovanje.
„Već smo imali reagovanja, među njima i generalnog direktora Uneska, u kome se apeluje da Turska promeni svoju odluku, jer je nije trebalo doneti bez konsultacija sa lokalnim zajednicama, među njima i hrišćanske. I to je jedna od stvari na kojim može da se insistira. Drugo, može da se insistira da je u vreme upisa Sveta Sofija bila muzej. Dakle, sada nije isto što je bila u to vreme. I treće, onda kada se bude slao izveštaj (na svakih deset godina) videćemo kako će sve to izgledati.“
Pročitajte i:
