Ova odluka doneta je jednoglasno, na inicijativu nezavisnog poslanika iz Kluba Bošnjaka Kantona Sarajevo Damira Nikšića.
Ako Srbi ne mogu u Sarajevo, nema ni Bosne
Kanton Sarajevo ujedno zahteva i da Parlament Skupštine BiH pod hitno usvoji Zakon o zabrani negiranju genocida u Srebrenici, koji bi jasno definisao sankcije i prekid diplomatskih i poslovnih odnosa sa državama koje nisu usvojile ovu Rezoluciju — sve dok to one ne učine.
Momčila Krajišnika, predsednika Asocijacije „Stvaraoci Republike Srpske“ i prvog predsednika Skupštine RS ova vest je vrlo neprijatno iznenadila.
„Očigledno se radi o ljudima koji ne razmišljaju dugoročno o zajedničkom životu u BiH. Ne znam samo kako su zamislili da tu odluku sprovedu?! Ako se zabrani svim srpskim kadrovima da dođu na sednice zajedničkih organa u Sarajevo, pošto Srpska ne priznaje genocid, to znači da Bosne i Hercegovine faktički — nema“, smatra naš sagovornik.
Srpski narod želi istinu o Srebrenici
On ne spori činjenicu da srpski narod i rukovodstvo žele da se o Srebrenici sprovede prava istraga, naučna debata, o svemu što se desilo tamo, jer su u međuvremenu mnoge stvari izašle na videlo.
„Niko od Srba nikada neće biti protiv toga da se kazni neko ko je uradio nešto što nije u redu. Ali, da neko nameće optužbu za genocid celom narodu, to je vrlo opasna igra i samog inicijatora i onih koji dele njegovo mišljenje“, konstatuje Krajišnik.
Sagovornik Sputnjika dodaje i da je ovo pomalo nezrela politička namera, koja može da nanese mnogo štete.
„Nadam se da među muslimanima koji se nalaze na odgovornim mestima ima onih koji zrelo razmišljaju i koji neće uzeti uopšte u obzir da razmatraju ovaku odluku o zabrani ulaska u Sarajevo“, napominje on.
Rezolucija potrebna, ali ne i zabrana ulaska
Profesor Sarajevskog univerziteta Fikret Čaušić smatra da Rezoluciju o negiranju genocida treba doneti svakako, ali misli da nekome zabranjivati da dolazi u Sarajevo, nije prosto u duhu tog grada.
„Ne sporim da postoje nacionalisti na svim stranama, tako da i ovakve ideje mogu biti očekivane sa njihove strane, ali ne mora da znači i da treba da budu prihvaćene“, objašnjava profesor Čaušić.
Po njegovom mišljenju, među Bošnjacima ima onih koji ne prihvataju činjenicu da Turska ne priznaje genocid i savim je moguće da na ovaj način žele da pre svega njima pošalju neku vrstu poruke.
Napraviti spisak zemalja
Odbornici Kantona Sarajevo traže i da Veće ministara BiH potvrdi i objavi zvaničnu listu svih država koje još nisu usvojile Rezoluciju o genocidu u Srebrenici, a čiji poslovni subjekti, banke, institucije, političke i druge organizacije, društva, pojedinci i mediji deluju u BiH.
„Zahteva se da se zakonom o zabrani negiranja, minimiziranja, opravdavanja ili odobravanja holokausta, zločina genocida i zločina protiv čovečnosti definiše i zabrana delovanja poslovnih subjekata, banaka, institucija, političkih i drugih organizacija i medija koji su na bilo koji način finansirani i pomagani od strane država koje nisu usvojile Rezoluciju o genocidu u Srebrenici i koje su negatori genocida“, glasi jedna od šest tačaka ove odluke.
Za inicijativu Damira Nikšića glasali su svi prisutni zastupnici na sednici, a bilo ih je 34.