On je na taj način reagovao na izjavu američkog ministra odbrane Marka Espera da će jedan deo američkih vojnika stacioniranih u Nemačkoj biti prebačen bliže granica Rusije u cilju njenog „obuzdavanja“.
„Očekivana odluka. Ima nekoliko aspekata. Prvi je da je Nemačka prestala da bude partner po sistemu ‘izvolite, šta želite’ i zato je kažnjavaju“, ocenio je senator.
Drugi aspekt tiče se zemalja koje će biti zamena. Kako je rekao, kandidati su postojali odavno i spremni su to plate sopstvenom bezbednošću.
„Istina, imaće koristi od toga. Dobiće dodatne finansijske podsticaje“, dodaje Morozov.
Trećima aspektom senator je nazvao predlog da se rakete približe Rusiji.
„Odgovor je očigledan. Promenićemo ciljeve i na udaru će biti nove zone dislokacije američkih snaga“, poručio je on.
Reagovao je i njegov kolega iz Komiteta Konastantin Kosačov koji kaže da SAD krše dogovor o raspoređivanju snaga u istočnoj Evropi.
Prisustvo američkih vojnika u Evropi potrebnije je Americi nego samoj Evropi, tako da razmeštanjem dodatnih snaga u zemljama istočne Evrope SAD krše Osnovni akt Rusija-NATO, rekao je on.
„Počećemo od toga da je ‘štab snaga SAD u Evropi’, ma gde se nalazio, apsolutni anahronizam iz vremena Hladnog rata kada je u uslovima podeljene Evrope zapadnim Evropljanima zaista bilo važno američko vojno pokriće. Ako je to sada ikome potrebno, to su onda sami Amerikanci, koji nastavljaju da provociraju podele u Evropi po principu ‘zavadi, pa vladaj’“, ocenio je Kosačov.
Kako je dodao, dok postoji NATO, zemlje članice samo mogu da se dogovaraju koje snage žele da zadrže, ali istočnoevropske zemlje, koje su ušle u NATO posle 1997. godine, predstavljaju izuzetak.
Kosačov podseća da Osnovni akt Rusija-NATO predviđa zabranu stalnog raspoređivanja značajnih snaga i naoružanja na teritoriji novih članica.
„Poljska i baltičke zemlje u tu grupu, razume se, spadaju i raspoređivanje američkih snaga na njihovoj teritoriji predstavljaće direktno i agresivno kršenje Osnovnog akta“, zaključio je Kosačov.
Pročitajte još:
