„Želeo bih da napomenem da su države-članice NATO-a, uprkos činjenici da je na ministarskom sastanku u Rovanijemiju usvojena zajednička izjava u kojoj su sve države-članice Arktičkog saveza izrazile svoju posvećenost održavanju mira, stabilnosti i konstruktivne saradnje na Arktiku, skrivajući se iza optužbi na račun naše zemlje za ‘militarizaciju’ ovog regiona, nastavile da tamo jačaju svoj vojni potencijal, uključujući i korišćenje potencijala nearktičkih država, kao i da povećaju obim vojnih vežbi koje se održavaju u Arktičkom krugu sa razradom scenarija u kojem se Rusija smatra glavnom pretnjom“, rekao je Korčunov.
Ranije je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg u intervjuu za „Velt“ izjavio da je Rusija aktivna na Arktiku i da jača svoje prisustvo na Sredozemlju, a ruske trupe smeštene su neposredno na spoljnim granicama NATO-a. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije ocenio je te izjave suprotnim logici i zdravom razumu, jer se Rusija „ne približava NATO-u, već se NATO neprestano širi i nastavlja da se kreće ka našim granicama“.
Moskva prati poteze Vašingtona
Moskva pažljivo prati prirodu i smer izjava Vašingtona o Arktiku, dodao je Korčunov.
„Administracija Donalda Trampa nastavlja da naglašava posebnu ulogu Sjedinjenih Američkih Država u severnim poslovima, namećući sopstvene pristupe. Ona pri tome nastoji da spreči porast uticaja ‘protivnika’ u regionu i očekuje da, uz podršku svojih saveznika, ojača svoju poziciju u osvajanju severnih resursa“, istakao je on.
Pri tome se Moskva zalaže za logiku pragmatičnosti u saradnji na Arktiku, uključujući i u odnosima sa Vašingtonom.
On je objasnio da Rusija, u svetlu neprekidne antiruske kampanje u Sjedinjenim Američkim Državama, nastavlja aktivno da radi na rešavanju problema Arktika, i da se zalaže za logiku pragmatizma u arktičkoj saradnji, uključujući bilateralnoj, a primećuje i potrebu za daljim jačanjem kolektivnih pristupa.
„Kritični smo prema pokušajima sekuritizacije regiona, koji ne bi trebalo da zamene politiku održivog razvoja regiona i jačanje mehanizama partnerstva i saradnje arktičkih država“, naveo je diplomata.
Ranije je američki državni sekretar Majk Pompeo tokom svoje posete Danskoj izjavio da su Amerikanci „malo zakasnili na žurku“ na Arktiku, ali da se to može ispraviti i da će oni imati uspeha.
S-400 na arktičkim ostrvima i trka u naoružanju
Pojava sistema S-400 na ruskim arktičkim ostrvima predstavlja logičan korak, koji ima isključivo odbrambenu svrhu, istakao je Korčunov.
„Što se tiče pojave sistema S-400 na ruskim arktičkim ostrvima, to je logičan korak nakon stvaranja kontinuiranog radarskog polja nad teritorijom naše zemlje. Sistem S-400 ima isključivo odbrambenu svrhu. Njegovo postavljanje – bilo gde – ne bi trebalo da izaziva zabrinutost, ukoliko, naravno, oni koji izražavaju takvu zabrinutost nemaju agresivne namere prema prostoru ili objektu koji treba da zaštiti S-400“, objasnio je diplomata.
On je naveo da ne treba govoriti o opasnosti od trke u naoružanju na Arktiku ako države budu poštovale princip da ne nanose štetu bezbednosti drugih zemalja uz istovremeno osiguravanje svoje sopstvene bezbednosti.
„Smatramo da na Arktiku nema problema za koje je potrebno vojno rešenje. Uvereni smo da je očuvanje mira i stabilnosti na dalekom severu moguće samo kroz konstruktivan dijalog sa našim susedima, uključujući i u pitanjima bezbednosti. Polazimo od toga da sve probleme koji iskrsnu treba rešavati političkim putem, za pregovaračkim stolom“, naglasio je Korčunov.
On je podsetio da se Moskva dosledno pridržava principa da ne nanosi štetu bezbednosti drugih zemalja, a da istovremeno osigurava svoju, i pozvao druge zemlje da se takođe drže tog osnovnog postulata.
„U tom slučaju ne može se govoriti o opasnosti od trke u naoružanju“, zaključio je on.
Ranije je komandant Ratne mornarice SAD u Evropi i Africi, admiral Džejms Fogo skrenuo pažnju na raspoređivanje novih ruskih baza na Arktiku i raspoređivanje sistema za protivvazdušnu odbranu S-400.
Pročitajte još:
