Zajedno sa svojim kolegama, ovaj naučnik bio je autor nedavnog istraživanja uticaja monsuna na klimu i razvoj dinosaurusa pre deset miliona godina. Naučnici su, između ostalog, koristili teoriju srpskog inženjera Milutina Milankovića o oscilacijama količine sunčeve svetlosti i zračenja na Zemlji tokom dužeg perioda zbog periodičnih promena ugla nagiba Zemljine ose u odnosu na površinu njene orbite.
„Na osnovu Milankovićeve teorije, novo ledeno doba nastupiće za 100 hiljada godina, ali to zavisi od ljudskog faktora emisije ugljen-dioksida“, zaključio je japanski profesor.
Prema njegovim rečima, važno je shvatiti da smo „sada na vrhuncu ciklusa od 10 miliona godina, sa prohladnom, intenzivno-monsunskom klimom i niskim koncentracijama ugljen-dioksida u atmosferi“.
„Sada i u narednih 10 miliona godina moglo bi doći vreme povoljno za biološke organizme koji su navikli na vlažnu i hladnu klimu“, objasnio je naučnik. On smatra da će se trend hlađenja nastaviti tokom trenutne kenozojske ere.
U nedavno objavljenom istraživanju japanskog naučnika i drugih njegovih kolega navodi se da je smanjenje koncentracije ugljen-dioksida i hlađenje Zemljine klime jakim monsunima dovelo do povećanja veličine dinosaurusa i povećanju broja njihovih staništa, zahvaljujući povećanju izvora hrane i vode pre oko 212 miliona godina u periodu trijasa mezozojske ere.
„Budući da Milankovićev mehanizam nastavlja da deluje u istoriji Zemlje, pokušaćemo da nađemo vezu između ovog mehanizma i evolucije klime i ekosistema“, naveo je Ikeda.
On i njegove kolege uspeli su da objasne kako je to izgledalo tokom 10 miliona godina u eri rane evolucije dinosaurusa, a sada će istraživanje biti usredsređeno na to kakav je uticaj ciklus od 10 miliona godina imao na razvoj ne samo dinosaurusa, već i sisara, životinja i biljaka.
Pročitajte još:
