Stanje grozno, perspektiva mračna: Oluja osakatila okolinu Ivanjice, jer razbijanje nije počelo u Bosni

Najpogođenija je okolina opštine Ivanjica. Mesne zajednice Prilike, Katići, Dubrava, Međurečje, Močioci, Rokci i Lisa pretrpele su veliku materijalnu štetu, pre svega na poljoprivrednim zasadima.

Okolina Ivanjice – osakaćena

Prema rečima predsednika opštine Ivanjica Zorana Lazovića, komisije i dalje procenjuju ukupnu štetu, što bi trebalo da bude gotovo za pet do šest dana. Veliki napori se ulažu u sanaciju oštećenja i zaštitu zasada, ali bez pomoći države, koja se očekuje, opština je, kako kaže, nemoćna.

Lazović ističe da redovno snabdevaju sve protivgradne stanice, ali ukazuje na to da uprkos tolikom broju ispaljenih raketa, oluja nije mogla da se spreči.

„Toliki broj ispaljenih raketa je uticao na to da se oblaci razbiju i da nevreme ne ostavi veće posledice od nastalih, tako da nisu svi delovi Ivanjice zahvaćeni. Nebo Ivanjice, koje je teritorijalno šesto po veličini u Srbiji, bez dejstva susednih opština i gradova ne možemo sami odbraniti“, objasnio je Lazović.

Razbijanje trebalo da počne u Bosni

Taj broj raketa opština je ispalila po nalogu RHMZ-a. Rukovodilac Odeljenja za poljoprivredu opštine Ivanjica dr Dejan Manojlović na osnovu ranijih iskustava smatra da je trebalo da se ispali bar 100 raketa, ali naglašava da je glavni problem to što razbijanje oblaka nije počelo u Bosni, a nastavilo se u Srbiji.

„To je trebalo da bude razbijano od Arilja i Nove Varoši, ali tamo rakete uglavnom jako malo ili uopšte ne kupuju. Kada tamo počne da se razbija, mi zaustavimo sve, porazbijamo bez problema“, istakao je Manojlović i dodao da su uradili sve što je bilo do njih.

Odgovori, a ne izgovori

Manojlović ukazuje na to da bi za zaštitu zasada trebalo da se ulaže u protivgradnu mrežu, iako Ministarstvo poljoprivrede u prvi plan ističe osiguranje, koje, prema našem sagovorniku, ljudi nemaju običaj da plaćaju, jer je skupo, a većina stanovništva staro.

Inače, Ivanjica se i dalje oporavlja od poplave od pre oko mesec dana, koja je načinila materijalnu štetu koja prevazilazi dva opštinska budžeta, odnosno, dve milijarde dinara.

„Stanje je grozno, a perspektiva mračna, ali mi smo brdski narod koji sa mnogo optimizma prilazi svemu tome. Borimo se i snalazimo. Ne tražimo izgovore, već pronalazimo odgovore“, kaže Manojlović.

Podsetimo, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović ukazao je pre nekoliko meseci na to da je u Srbiji osigurano samo 12 odsto obradivih površina. Prema podacima Udruženja osiguravača Srbije, taj procenat je samo od tri do pet odsto, što je mnogo niže u odnosu na region.

Iz Ministarstva podsećaju da su intenzivno radili na modernizaciji sistema odbrane od grada, kao i na podršci domaćinstvima u izgradnji protivgradnih mreža, za šta podsticaji iznose 50, odnosno 65 odsto, zavisno od područja, uz maksimalan iznos od 1,5 miliona dinara.

Oni napominju da nigde u svetu ne postoji stoprocentna zaštita od grada i da protivgradni sistem, koliko god bio savremen, ne može da spreči grad u potpunosti, ali može da ga redukuje.

Zbog toga su, kako kažu, kombinacija automatskog sistema protivgradne zaštite od strane države, osiguranje useva i plodova koje država regresira i nabavka protivgradne mreže najbolji način zaštite.

Prema ranijim pisanjima Sputnjika, projekat automatizovanog lansirnog sistema protivgradnih raketa biće zaokružen za pet do šest godina.

Srbija je jedan od najvećih proizvođača malina u svetu. Na osnovu podataka Popisa poljoprivrede iz 2012. godine, najveće površine pod malinom u našoj zemlji nalaze se na teritoriji opština Ivanjica (1.249 ha) i Arilje (1.226 ha).

Pročitajte još:

• Nevreme „odnelo“ polovinu godišnjeg budžeta opštine
• Hitno upozorenje za delove Srbije koje može pogoditi snažno nevreme
• Grad opustošio imanja, a ispaljeno 749 raketa u razorni oblak – najviše u poslednjoj deceniji