Američka kultura izgrađena je na ideji izuzetnosti. Međutim, ta ideja, zajedno sa konceptima moći, nadmoći i nepobedivosti koje su decenijama propagirali američki lideri, nije ništa drugo do zabluda i iluzija, piše Masiotra u svom članku za „Salon“.
Kako Masiotra kaže, čini se da je ta ideja prvi put potkrepljena ubedljivim argumentima. Pisac ističe da su Sjedinjene Američke Države „izuzetne“ među razvijenim zemljama u smislu nesposobnosti da „kompetentno, disciplinovano i savesno“ odgovore na pandemiju virusa korona.
Stigao račun na američka vrata
Broj obolelih od korone i dalje raste u zemlji, a bolnice u brojnim državama, poput Arizone, Teksasa, Misisipija i Floride, preplavljene su pacijentima. Štaviše, sve veći broj Amerikanaca pati od ekonomskih posledica pandemije, dok se istovremeno Japan, Island, Novi Zeland, Italija, Nemačka i druge razvijene zemlje postepeno vraćaju u normalan život.
Prema mišljenju autora, zbog višedecenijskog zanemarivanja javnih zdravstvenih ustanova i infrastrukture i biranja „nekompetentnog i nedoslednog“ lidera, „nezamenljiva nacija“ će morati da plati ne samo „blagom, već i krvlju“.
Putin je 2013. godine upozoravao Sjedinjene Američke Države na opasnost od takvog pristupa. Na stranicama američkog lista „Njujork tajms“, ruski lider se obratio američkom narodu, upozorivši na opasnost napada na Siriju.
„Veoma je opasno nadahnuti ljude da sebe smatraju izuzetnim, bez obzira na motivaciju“, istakao je Putin, izražavajući sumnju u postupke bivšeg američkog predsednika Baraka Obame, koji je pokušao da naglasi izuzetnost američke nacije.
Poznata američka taktika: „Putin je to uradio!“
Međutim, 2016. godine, kada je osećaj nadmoći bio ugrožen ishodom američkih predsedničkih izbora, vodeći predstavnici Demokratske partije i poznati novinari izabrali su drugačiju taktiku preživljavanja umesto kritičke analize američkog društva, izjavivši: „To je uradio Putin!“
U Sjedinjenim Američkim Državama opšte je prihvaćeno smatrati da je Putin odgovoran za gotovo svaki politički problem u zemlji, počev od biranja Donalda Trampa za predsednika, sve do rastućeg raskola u društvu. Paranoja je kulminirala kada je Trampova suparnica Hilari Klinton optužila kongresmenku iz redova Demokratske partije Tulsi Gabard da deluje u ime Putina u sklopu svoje predizborne kampanje.
Iako Rusiju smatra slabom zemljom koja zavisi od naftne ekonomije, autor ističe da „Vladimir Putin nije odgovoran za formiranje 800 američkih baza i bacanje 6,4 biliona dolara na ratove posle 11. septembra (2001. godine kada je izvedena serija koordinisanih terorističkih napada protiv SAD)“.
Realnost u SAD: protesti, preopterećeno zdravstvo i gomilanje oružja
Masiotra se osvrnuo i na proteste u Americi protiv rasne diskriminacije i policijske samovolje u Portlandu, rekavši da je Trampovo slanje federalne vojske u grad bilo omogućeno samo zahvaljujući zakonu o nacionalnoj bezbednosti iz 2002. godine, koji su obe partije odobrile. Zakon sadrži odredbu prema kojoj je bivši američki predsednik Džordž Buš ovlastio predstavnike svih federalnih agencija da upotrebe silu u cilju zaštite federalne svojine.
„Vladimir Putin nije pisao, sponzorisao niti glasao za taj zakon“, piše Masiotra.
On dodaje da „mane američkog društva“ i nepromišljeni prioriteti“ postaju potpuno evidentni, jer vlada i dalje troši stotine milijardi na oružje, dok radnici u zdravstvu leče pacijente sa kovidom 19 u uslovima nedostatka lične zaštitne opreme.
Pisac zaključuje da oni koji tvrde da se u Sjedinjenim Američkim Državama sve odvijalo po planu pre nego što su Putin i osnivač „Vikiliksa“ Džulijan Asanž sve „upropastili“, samo zatvaraju oči pred očiglednim činjenicama.
Pročitajte još: