U autorskom tekstu u „Pobjedi“, glasilu crnogorskih vlasti, publicista Cerović je bio jasan:
„Crna Gora ni u budućnosti neće pristati da nestane. Ni po cenu ljudskih žrtava! Ipak se, i uz svesno angažovanje međunarodne zajednice, neregistrovana Srpska pravoslavna crkva (SPC) definitivno mora iseliti iz Crne Gore“.
Iseljenje treba „polako, postupno i dosledno pripremati“, kaže on, valjda i sam svestan da posao na iseljavanju institucije starije od osam vekova, kojoj pripada oko 60 odsto stanovnika Crne Gore, neće biti baš tako lak i brz posao.
Tu zastrašajuću poruku ovako komentarišu trojica srpskih intelektualaca:
Ljubodrag Dimić, akademik, profesor istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu
Iseliti SPC sa prostora gde je toliko prisutna to znači, nekim radikalnijim jezikom, iskoreniti SPC. Ta kvazirevolucionarna svest, ta duboko šovinistički nabijena emocija, neće odvesti Crnu Goru u dobrom pravcu. Završiće se u velikoj nesreći.
Vlast dopušta i čini usluge Rimokatoličkoj crkvi, što mogu da shvatim, čine usluge Islamskoj verskoj zajednici, što mogu da shvatim i prihvatim, ali odricati se od najznačajnije verske organizacije na prostoru Crne Gore, koja ima najveći broj vernika, koja predstavlja 60-70 odsto stanovništva Crne Gore sa osećajem pripadnosti Srpskoj pravoslavnoj crkvi, to znači izvršiti samoubistvo.
To je recidiv komunističke ideologije koja je u Crnoj Gori bila dugo prisutna i dominantna, sa isključivom svešću i jednim ubeđenjem da možete da radite sve što hoćete, uz ostalo i da iskreirate u tačno isplaniranim rokovima, ljudsku svest. To niti je moguće niti će se dogoditi, jer ta pravoslavna vertikala, uz prisustvo srpske crkve na tom prostoru, traje dugo više od 800 godina.
Pokušaji da religija bude iskorenjena, da se duhovni život svede na ono što će partija propisivati, ti eksperimenti su se u 20. veku pokazali kao najveći poraz onih koji su pokušavali da ih realizuju. To su traumatični događaji koji se mogu realizovati samo uz upotrebu sile.
Miloš Ković, istoričar, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Tekst u „Pobjedi" poruka je za nas. Autor izaziva i najavljuje ono što se dogodilo u Krajini i na Kosovu i Metohiji. On poziva na genocid nad srpskim narodom i kada kaže međunarodna zajednica on misli na NATO.
Ukoliko dobiju podršku Zapada za tako nešto, to bi onda bio realan scenario. Potrebno je da se setimo Krajine, Bosne i Hercegovine i potrebno je da se setimo Srbije, odnosno Kosova i Metohije i šta su Zapad i NATO uradili. Oni su aktivno učestvovali u vojnim operacijama protiv srpskog naroda i uništenju srpskog naroda na tim teritorijama.
U Crnoj Gori su na vlasti ljudi koji misle kao Cerović. Država Crna Gora je u njihovim rukama. U njihovim rukama su sredstva prinude. Ne bi trebalo olako da shvatamo ovakve izjave, ali ni da reagujemo ishitreno. Ne bi trebalo da reagujemo agresivno, trebalo bi da sve pažljivo slušamo, da budemo vrlo mudri i spremni na sve scenarije.
Časlav Koprivica, profesor filozofije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu
Ovo što je najavio Cerović je ambicija i ideološka lična karta sadašnjeg režima u Crnoj Gori. Njima je dobar bilo ko i svako ko je protiv onoga što su bili preci pravoslavnog stanovništva Crne Gore. To znači da se neće ni od čega ustezati, da neće imati nikakvog zazora da pribegnu i najbrutalnijim verbalnim, a bojim se i ne samo verbalnim sredstvima da makar još koji trenutak, ili još koji dan ili mesec produže svoj boravak na vlasti.
Ono što posebno brine je što je sve izvesnija opasnost da su crnogorske vlasti, u situaciji kada je jasno da ne mogu dobiti predstojeće izbore, čak i uz onaj stepen zloupotreba koje su do sada odlikovale sve izbore koje je od 1998. organizovao Milo Đukanović, spremne na sve ne bi li zadržali makar i varljivu nadu da će ostati na vlasti. To znači da tu postoji mogućnost izbijanja sukoba između otuđenog režima i većine naroda Crne Gore.
