Sve je počelo 1775. godine, kada je Katarina Druga došla u Moskvu povodom završetka Rusko-turskog rata. Šetajući po periferiji svoje rezidencije Kolomensko, carica je zapazila prelepo imanje — Crno blato, u koje se zaljubila na prvi pogled. Dogovor o kupovini je zaključen za samo nedelju dana.
Dvorski arhitekta Vasilije Baženov, čiji je rad carica izuzetno cenila, dobio je naređenje da započne izgradnju nove rezidencije. Punih deset godina trajala je gradnja, koju su usporavali finansijski problemi i problemi sa građevinskim materijalima, kao i spora prepiska sa caricom, koja često nije davala jasne smernice arhitekti.
U junu 1785. Katarina posećuje Caricino i detaljno razgleda sobe glavnog dvorca, a potom odlazi bez reči. Nekoliko dana kasnije poslala je pismo svom sinu, careviću Pavlu, u kome je kazala da se unutrašnjost palate mora promeniti, jer je u njoj nemoguće živeti. Po jednoj verziji, prostorije u dvorcu su joj se činile suviše skučene.
Po drugoj verziji, sâm arhitekta Baženov je pao u nemilost carice, jer je bio povezan sa masonskom ložom i dopisivao se sa šefom moskovskog kruga masona Novikovom, koji se aktivno zalagao da vlast iz Katarininih ruku pređe u ruke njenog sina Pavla.
Zbog toga carica odlučuje da „masonsku zaveru“ preseče u korenu, a Baženov je skinut sa funkcije glavnog arhitekte, pa je posao poveren njegovom učeniku Matveju Kazakovu. Carica je naredila da se palata sruši i izgradi nova i raskošnija.
Ali, i projekat Kazakova se suočava sa problemima. Finansiranje se ponovo smanjuje zbog još jednog Rusko-turskog rata. Tada umire i Grigorij Potemkin — ljubavnik Katarine Velike i stvarni pokretač caričinog graditeljstva. Da bi uštedela novac, carica je naredila da se projekat smanji za jedan sprat i obustavi izgradnja raskošne dvorane sa tronom. Tako se projekat Kazakova gotovo raspao.
Katarina Druga 1796. godine iznenada umire, a njen sin i naslednik prestola Pavle Prvi naređuje da se u Caricinom obustave svi radovi.
Početkom 19. veka Caricino je postalo popularno mesto Moskovljana za odmor, pa su neke od zgrada dvorskog kompleksa pretvorene u hotele, a kasnije i u dače, odnosno vikendice.
Posle Oktobarske revolucije, tu su bile i popularne „komunalke“, odnosno stanovi u kojima je živelo više porodica. U sovjetsko doba većina zdanja je bila opustošena i razrušena. Lokalni stanovnici su gotovo rasturili palatu, uzeli su čak i prozorske okvire i delove kamenih zidova.
Posle velikih restauratorskih radova, kompleksu Caricino je dvehiljaditih godina vraćen istorijski izgled.
Ipak, iza Baženova su u Caricinom ostali njegovi radovi....
Novinarka Sputnjika Olivera Ikodinović u video-blogu „Moja Rusija“ vodi vas svake druge nedelje na vama poznata, ali i skrivena mesta Moskve i Rusije. Zavirite sa nama u različite kutke Rusije i njene prestonice, upoznajte njihove lepote i tradiciju i osetite duh zemlje i dušu Rusa.
Pročitajte još:
