Upravo obustavljanje te kampanje bilo je, naime, preduslov za nastavak dijaloga, na koji se Priština obavezala i SAD i Briselu i Beogradu.
Šta Srbija sada može da uradi, kakav će biti njen odgovor na celu ovu situaciju i da li delegacija Beograda i dalje očekuje nastavak razgovora, kako je to sinoć najavljeno iz Brisela?
Na to pitanje u Kancelariji za Kosovo i Metohiju za Tanjug su nezvanično rekli da će stav o novonastaloj situaciji, koju vide kao udar na same temelje dijaloga, sutra saopštiti predsednik Aleksandar Vučić.
Stav Beograda po pitanju nastavka dijaloga i potrebe za dijalogom oduvek je jasan, a analitičari su pred ovaj nastavak dijaloga ukazivali da Brisel, uprkos čvrstim namerama da oživi proces, ne može mnogo da učini, a da Beograd u Brisel odlazi sa dobrom voljom, da pokaže da nije kriva za propast dijaloga.
Kad je reč o konstruktivnosti kosovske strane, dakle, stvari su uvek iste.
Hoti je ovom najnovijom izjavom, kako navodi Tanjug, samo još jednom potvrdio neiskrenost i nepredvidljivost Prištine.
Hotijev prethodnik Aljbin Kurti pokazao je nepoštovanje prema inicijativi SAD i Ričarda Grenela, a sad je Hoti to pokazao prema Evropskoj uniji.
Upravo je Grenel svojevremeno, polovinom juna objavio na Tviteru da je dobio uveravanja od vlada Kosova da će privremeno zaustaviti kampanju povlačenja priznanja, odnosno zahteva za članstvo u međunarodnim organizacijama, kako bi se 27. juna sastali u Beloj kući.
Hoti je sada, posle dva sastanka u Briselu, rekao da lobiranje za priznanje tzv. Kosova Priština nije suspendovala.
Za njega je, kako je dodao, platforma za dijalog ustav tzv. Kosova, a jedino što želi je — priznavanje Kosova.
Pročitajte još:
