Topljenje stvara efekat staklene bašte zbog ispuštanja ugljenika u Zemljinu atmosferu, objasnio je on. Glečeri počinju brže da se tope zbog čađi od šumskih požara, čije čestice dopiru do udaljenih područja.
„Ubrzano topljenje ranije nagomilanog snega i leda donosi dodatni deo vode u okeane, što dovodi do postepenog, brzine od oko tri milimetra godišnje, porasta nivoa svetskog okeana i preti da poplavi, pa čak i potopi mnoga priobalna područja“, napominje stručnjak.
Kao primer uticaja zagrevanja na prirodu Rusije, Šamov je naveo Sibir i Daleki istok. On ističe da se zbog efekata zagrevanja menjaju svojstva podzemnog leda u regionu, uništavaju se građevine i povećava broj katastrofa, poput poplava, suša i šumskih požara.
Naučnik je objasnio da je za poslednjih 30-40 godina – bukvalno pred očima starije generacije – zagrevanje ozbiljno promenilo sibirske i dalekoistočne teritorije: menjaju se fizička svojstva podzemnog leda, deformišu se zgrade, poplave i suše postaju sve češće, povećava se rizik od izbijanja požara što dovodi do porasta broja i površina šumskih požara.
„Topljenje drevnog leda budi organizme zamrznute u večnom ledu, koji bi mogli biti opasni za savremene životinje i ljude“, naglašava Šamov.
Posledice zagrevanja ne mogu se zanemariti. Potrebno je proučavati procese u atmosferi i hidrosferi, a naročito u subpolarnim regionima, uključujući i u zoni permafrosta. Takođe je važna razmena rezultata istraživanja sa stranim kolegama, zaključio je naučnik.
