Džulija Čajld rođena je 1912. godine u Pasadeni u Kaliforniji. Vodila je privilegovan život, ali je bila obična devojka. Školovala se u internatu, a završila je studije istorije 1934. Igrala je košarku, tenis i golf.
Kada je Amerika rešila da se uključi u Drugi svetski rat, Džulija se prijavila u ženske vojne odrede, ali je odbijena jer je bila previsoka. Zatim se 1941. kao volonter priključuje lokalnom predstavništ Crvenog krsta, gde je vodila Odsek za stenografiju.
Takođe je radila u Službi za proglašavanje vazdušne opasnosti, koja je deo civilnog odeljka Vojske SAD. Imala je zadatatak da prati neprijateljske avione koji uđu u vazdušni prostor Amerike.
Džulija je 1942. godine postala senior daktilograf u istraživačkoj jedinici Kancelarije za ratne informacije u Vašingtonu, a do kraja postala je pomoćnik obaveštjne službe za strateške snage (OSS), odnosno agencije koja je bila preteča današnje CIA.
Bila je jedna od 4.500 žena koje su radile u OSS. Kao asistent za istraživanja za tajnu službu, Džulija je vodila podatke o hiljadama oficira u internoj bazi podataka agencije.
Kako je sve zakuvala
Čajldova je u odseku koji se bavio spasavanjem bila jedna od najzaslužnijih za sredstvo koje odbija napade ajkula. Naime, početkom rata povećani su napadi ajkula na pripadnike američke mornarice, čak se dešavalo da ove ribe aktiviraju podvodne bombe postavljene zbog neprijateljskih plovila.
OSS je dobila zadatak da napravi sistem koji bi vojska mogla da koristi u svojim akcijama. Njeno rešenje je bilo eksperimentisanje sa kuvanjem tečnog sredstva za odbranu od ajkula koje je posipano u blizini eksploziva. Zajeedno sa drugim istraživačima pronačla je da je bakar acetat najdelotvorniji u odbijanju ovog predatora. To su bili njeni prvi kulinarski koraci.
Takozvani „Šark čejser“ mornarica je koristila do sedamdesetih godina prošlog veka. Iako su postojale glasine da je ista supstanca korišćena za zaštitu opreme NASA, to nikada nije dokazano.
Od ljubavi do lonca
Džulija je radila na nekoliko mesta u inostranstvu kao obaveštajni oficir, između ostalog bila je stacionirana u Kini i Indiji. Međutim, 1944. godine otišla je za Šri Lanku gde je upoznala budućeg muža Pola Čajlda, koji je takođe radio u OSS kao obaveštajac.
Preselili su se u Pariz, pošto je njen muž 1948. godine dobio posao pri obaveštajnoj službi u prestonici Francuske.
Tajni agent u kuhinji
Tokom boravka u Gradu svetlosti, Džulija se zaljubila u francusku kuhinju, a zbog privilegovanog odrastanja nije razvila kuhinjske veštine – nikada nije morala da kuva. S obzirom da je krajem rata napustila OSS i okončala špijunske dane, da bi ispunila slobodno vreme upisala je prestižnu školu kuvanja.
To je bio ambiciozan poduhvat pošto je, kako je sama rekla, znala „samo da skuva vodu za čaj”, jer je živela u porodici koja je imala kuvara.
Džulija je 10 godina vredno skupljala i pravila nove recepte, a zatim je od toga napravila knjigu koja je posle objavljena. Kako kaže, to je bio naporan proces, ali je uživala u tome.
Posle uspeha knjige, Džulija je dobila svoju TV emisiju pod imenom „The French Chef“. Ovaj šou bio je jedan od prvih ovakve vrste na televiziji, a njen šarm i kulinarsko umeće ubrzo su osvojili publiku.
Emisija se emitovala od 1963. do 1966. godine, u 199 epizoda koje su načinile od nje kulinarsku ikonu. Džulija, koja je preminula 2004. u 91. godini, dobila je veliki broj nagrada za svoju kuhinju i recepte.
Čak joj je uručen nacionalni orden Legije časti, najviše odlikovanje koji mogu da dobiju civili ili pripadnici vojske u Francuskoj.
