Uspeli smo da iscedimo drenovinu, slikovito je objasnio situaciju Aleksandar Vučić ukazujući na dodatne mere koje će država da preduzme kako bi privredi i stanovništvu pomogla u prevladavanju problema nastalih zbog pandemije koronavirusa. A iz drenovine je iscedila 60 odsto minimalca za sve zaposlene u mikro, malim i srednjim preduzećima i kod preduzetnika, tačnije u nešto više od milion firmi u naredna dva meseca.
Čuvaju posao, jačaju potrošnju
Najmanje još jedan mesec biće odloženo plaćanje poreza i doprinosa, što će državu koštati oko 300 miliona evra, Narodna banka će izaći sa dodatnim moratorijum na otplatu kredita bar na još dva meseca, penzije i plate u javnom sektoru su sigurne, a izvesno je da će penzioneri moći da računaju na uvećan iznos na čeku.
Od jeseni startuje i projekat „Moja prva plata“ kojim će država pomoći poslodavcima i devet meseci sufinansirati prve plate svršenih srednjoškolaca i mladih visokoobrazovanih ljudi.
Te mere je, kako je napomenuo Vučić, omogućila srpska ekonomija koja je zaradila to što deli.
Komentarišući ove mere Borović kaže da su se one naslonile na prvi paket koji je u najvećoj meri uspeo da očuva privredu i zaposlenost, umanjivši brigu poslodavaca o primanjima zaposlenih, zahvaljujući isplati minimalca tokom protekla tri meseca. Sada će ta mera biti produžena, doduše u visini 60 odsto minimalca. Osim sigurnosti zaposlenih, to će, po njegovoj oceni, doprineti većoj potrošnji koja je privredi neophodna.
Selektivnost ove mere kojom su obuhvaćeni samo zaposleni kod preduzetnika i u malim i srednjim preduzećima, koji su i najugroženiji, mogla je, smatra on da bude i veća, jer je pomoć nekim delatnostima poput saobraćaja, ugostiteljstva, turizma bila daleko više potrebna nego u nekim drugim sektorima.
Privredi preko potrebnu veću potrošnju će, smatra on, u nešto manjoj meri doneti i odlaganje plaćanja poreza.
Borović posebno napominje, da mu se sviđa mera „Moja prva plata".
Moja prva plata-za pohvalu
„To je dobra mera za zapošljavanje srednjoškolaca i ljudi sa fakultetom. Pošto je to na devet meseci, 20.000 za srednjoškolce, 24.000 za visokoobrazovane, može biti dobar način da se podstakne zapošljavanje novih ljudi“, kaže on.
Takođe je mišljenja da penzije treba da budu povećane, ali ne i sve plate u javnom sektoru. Tu je, po njegovoj oceni, u ovoj situaciji trebalo napraviti razliku.
„Potpuno je uredu da se penzije povećavaju, ali ne znam zašto bi se plate u javnom sektoru povećavale, osim za zdravstvene radnike i u obarzovanju. I zašto bi ceo birokatski aparat dobio povećanje plata. Zamislite da neko iz administracije ko sada još radi od kuće dobije povećanje plate, a lekar na primer, koji se zarazio koronom ode na bolovanje i dobija 65 posto plate“, slikovito je objasnio Borović.
On je izrazio očekivanje da će ta veća selektivnost, kako su to i najavili ministar finansija Siniša Mali i predsednik PKS, Marko Čadež, biti i zastupljena kod dodatnih mera koje će biti donete na jesen kada bude poznata analiza stanja u privredi i rezultati do tada preduzetih mera.
Borović smatra da su to što su najavili Mali i Čadež u principu dobre mere ne samo za ovu kriznu situaciju, nego uopšte. Posebno je izdvojio supstituciju uvoza i forsiranje grana koje bi proizvodile ono što se sada kupuje u inostranstvu.
Na pitanje kakve mere se primenjuju u drugim zemljama, da li smo mi tu negde u korak sa svetom, Borović kaže da je to slično, da su u pitanju pre svega one koje treba da preduprede otpuštanje radnika sa posla i da pomognu firmama u očuvanju likvidnosti, kako bi mogle da opstanu.
Najveći broj, kako kaže ovaj ekonomista, pokušava da zadrži centralne grane, da pomogne granama koje su ugrožene, da utiče na zapsolenost, ali i da sa povećanim socijalnim davanjma vode računa i o ljudima bez posla.
