Železnički raketni sistem „Barguzin“ trebalo je da bude ključni element nuklearnog štita Rusije, na koji Zapad ne bi bio u stanju da odgovori. Očekivalo se da će „voz smrti“, kako ga još nazivaju, biti stavljen u upotrebu mnogo ranije, s obzirom da je prošao deo testiranja, ali je 2017. objavljeno da je razvoj „Barguzina“ obustavljen.
„Voz smrti“ – najefikasniji odgovor na stratešku pretnju
Međutim, vojni ekspert Vladimir Jevsejev je ponovo pokrenuo ovu temu u javnosti izjavom da bi ruske Strateške raketne snage mogle da se naoružaju tim sistemom u roku od tri do pet godina, ukoliko rukovodstvo zemlje donese odgovarajuću odluku.
Jevsejev, koji je radio u glavnom institutu Raketne vojske ruskog Ministarstva odbrane, rekao je da bi raspoređivanje „Barguzina“ bilo najefikasniji odgovor na stratešku pretnju, izazvanu sve većim brojem NATO baza u blizini ruskih granica.
Jevsejev veruje da će, ukoliko bude neophodan nuklearni odmazdani napad, lansiranje rakete sa bilo kog dela železnice biti efikasnije nego iz mobilnog kopnenog raketnog sistema tipa „Topolj“ ili „Jars“.
On smatra da je projekat „Barguzin“ svojevremeno bio zamrznut, pošto je rusko rukovodstvo računalo na produženje Strateškog ugovora o ofanzivnom naoružanju (START-3), a taj sistem je mogao da bude pogodan izgovor da se SAD povuku iz tog sporazuma, poslednjeg većeg ugovora o kontroli nuklearnog naoružanja između Moskve i Vašingtona. Drugi razlog je, prema njegovom mišljenju, banalni nedostatak novca.
„Nuklearni voz“ – mobilan i „nevidljiv“
Prednosti „nuklearnog voza“ kriju se i u njegovoj „nevidljivosti“ i mobilnosti. Spolja gledano, taj voz se ne razlikuje od običnog teretnog ili putničkog voza, ali njegovi vagoni nose tri interkontinentalne balističke rakete sa 30 bojevih glava od 550 kilotona svaka.
Ruski ekspert Aleksej Podberezkin objašnjava da je železnički raketni sistem „Barguzin“ oružje za odmazdu, koje će Moskva iskoristiti u slučaju napada agresora na teritoriju Rusije.
„S tačke gledišta neranjivosti ovaj sistem će pružiti mnogo. Amerikanci su poslednjih godina rasporedili hiljade krstarećih i aerobalističkih raketa morskog i vazdušnog baziranja, a to je pretnja za naše snage za odvraćanje. Međutim, raketni sistem ’Barguzin‘ može da menja svoju poziciju u bilo koje doba dana ili noći, a biće ga teško razlikovati od običnog voza. Pedeset takvih raketa je dovoljno da garantuju odmazdu u bilo kojim okolnostima", rekao je ekspert.
U slučaju pretnje nuklearnog rata, železnički raketni sistem Barguzin“ izlazi na pruge i „stapa“ se sa drugim vozovima. Nakon naredbe za borbenu upotrebu, voz se zaustavlja i priprema se za napad. Krovovi na tri vagona se otvaraju, a skriveni unutrašnji mehanizmi dovode u vertikalni položaj kontejnere za lansiranje raketa. U roku od nekoliko minuta uslediće i lansiranje.
I bez „Barzgina“ Rusija se može odbraniti
Prethodnik „Barguzina“, sovjetski borbeni železnički raketni sistem „Molodec“ povučen je iz upotrebe 2005. godine u skladu sa sporazumom START-2.
U trenutku raspada Sovjetskog Saveza, 1991. godine, Stateške raketne snage Rusije imale su tri raketne divizije naoružane železničkim kompleksima „Molodec“ (RT-23) – ukupno 12 vozova sa 36 lansera, od kojih je 10 vozova utilizovano, a dva su otišla u muzej.
Iako mnogi stručnjaci kažu da za železničkim raketnim sistemima, koji su se nekada smatrali efikasnim sredstvima, više nema potrebe, Aleksej Podberezkin smatra da bi „Barguzin“ mogao da se pojavi u ruskoj vojsci u roku od tri do pet godina, ako to rukovodstvo zemlje naloži.
„Nema velikih problema u stvaranju novog raketnog sistema ‘Barguzin‘. Potrebno je neko vreme da se stvore novi sistemi zasnovani na sovjetskim tehnologijama – sistemu ‘Molodec‘. Ali sada su tehnologije napredovale i to se može uraditi brzo. Mislim da je moguće proizvesti te sisteme za tri ili četiri godine ako se donese takva odluka“, rekao je ekspert.
Mnogi ruski eksperti ističu da sa vojne tačke gledišta „nuklearni voz“ sada Rusiji i nije potreban, jer postojeće snage nuklearnog strateškog odvraćanja u potpunosti ispunjavaju sve postavljene zadatke, uključujući i odmazdne. Oni podsećaju i na najnovije rusko oružje- krstareće rakete na nuklearni pogon tipa „Burevesnik“, bespilotni podvodni aparat „Posejdon“, raketni kompleks sa hipersoničnim blokom „Avangard“, kao i na perspektivne siloske interkontinentalne rakete „Sarmat“, koji garantuju snažnu odmazdu. Eksperti su sigurni da bi to oružje sravnilo sa zemljom neprijateljsku državu, koja bi se usudila da napadne Rusiju.
