„Ovog proleća je izvoz zlata porastao prema ceni skoro 11 puta – za 986 odsto, odnosno na 4,2 milijardi dolara, dok se prema tonaži obim povećao više nego osam puta, do 68,7 tona. Prihod od prodaje zlata van granica Rusije moguće je uporediti sa prihodom od izvoza prirodnog gasa (njegov izvoz se za tri meseca ovog proleća smanjio za 56 odsto, do 4,2 milijardi dolara). To je u vezi sa cenom zlata i sa tim što je Banka Rusije prestala da kupuje ovaj plemeniti metal, tako da su glavna mesta trgovine bila strana tržišta“, navodi se u istraživanju u koje je imao uvid Sputnjik.
Prema dinamici rasta izvoza plemenitih metala i dragog kamenja, zlato je zauzelo prvo mesto.
Za zlatom su veštačko ili rekonstruisano drago kamenje (zabeležen je rast za 93 odsto u vrednosti), platina, drugi predmeti od plemenitih metala (za 20 odsto, radi se o predmetima za tehničku ili laboratorijsku upotrebu, a takođe o biserima i dragom kamenju koje se koristi kao ukras prilikom izrade raznih predmeta, na primer prilikom izrade tašni) i srebro.
Izvoz platine porastao je za 26 odsto – na 1,64 milijardi dolara, izvoz dijamanata se smanjio za 73 odsto, na 300 miliona dolara, dok je izvoz srebra porastao za 18 odsto, do 73,6 miliona dolara.
Tržišni udeo plemenitih metala, dragog kamenja i njihovih proizvoda, prema analizi za tri meseca ovog proleća, iznosi osam odsto i u inostranstvu je prodato za 6,2 milijardi dolara. Izvoz ovih kategorija povećao se nešto više od dva puta u poređenju sa prošlom godinom, kada je izvoz plemenitih metala u proleće 2019. godine bio 2,9 milijardi dolara, a udeo u ukupnom izvozu bio je tri odsto.
U proleće 2020. godine iz Rusije je izvezeno 1,18 hiljada tona dragocenog tereta, godinu dana ranije – 1,24 hiljada tona. Osnovni tržišni udeo u toj proizvodnoj kategoriji zauzima zlato (66 odsto u vrednosti), zatim platina (26 odsto), dijamanti (pet odsto) i srebro (jedan odsto). Sve ostale stavke izvoza dragocenosti čine dva odsto.
Pročitajte još:
