U objavi na Fejsbuku Tompon navodi da je list bio odavno zainteresovan za intervju s njim, a da je pristao nedavno nakon što je nemački „Bild cajtung“ napao, kako kaže, njega i njegovu pesmu „Lijepa li si“.
Nezadovoljan objavljenim tekstom u pisanom i internet izdanju „Frankfurter algemajne cajtunga“, Tompson je najavio da će uskoro objaviti originalnu verziju razgovora sa Martensom na nemačkom i hrvatskom jeziku.
Martens u svom tekstu spominje uvodni ustaški poklič „Za dom spremni“ u Tompsonovoj pesmi „Bojna Čavoglave“, primetivši da on odgovara nemačkom „Zig hajl”.
„Zato nije čudo to što je kod srpske manjine i preostalih Jevreja u Hrvatskoj 1991. pesma probudila najgore slutnje, zbog toga što je hrvatska samostalnost bila propraćena ni manje ni više nego ovim zločinačkim pozdravom“, naveo je autor.
U razgovoru s Martensom, Tompson negira povezanost pozdrava „Za dom spremni“ sa zločinima NDH tokom Drugog setskog rata i poziva se na istorijske korene ovog pozdrava.
On isto tako govori da ljudi ubijeni za vreme NDH nisu ubijeni zbog „simbola“, nego zbog „bolesnih glava koje su sledile sotonske planove“.
Ali, prenosi zagrebački „Jutarnji list“, Martens naslućuje i druge razloge zbog kojih Tompson ustrajava na ovom spornom pozdravu.
„Da na svojim koncertima ustraje na ovom pozdravu deluje kao tvrdoglavost, ali isto tako može biti povezano i s hladnokrvnom proračunatošću. Jer konstantno kršenje tabua je deo njegovog poslovnog modela“, smatra Martens.
Da bi dimenzije Perkovića približio nemačkoj publici, spominje i predvodnika najradikalnijeg krila nacionalističko-populističke Alternative za Nemačku — AfD, koji uvek iznova šokira javnost svojim revizionističko-nacionalističkim ispadima. „Perković je, takoreći, pevajući Bjorn Hocke (nemački političar iz redova AfD)“, piše autor.
Tompson u jednom delu intervjua, navodi autor, Jevrejsku zajednicu u Nemačkoj indirektno optužuje za napade na njega i zabrane koncerata u ovoj zemlji, te govori o navodnom uticaju ove zajednice na medije.
Autor iz intervjua izdvaja i Perkovićev odgovor na pitanja kako procenjuje istorijsku ulogu Anta Pavelića.
„To želim da zadržim za sebe“, glasi odgovor koji autora navodi na povlačenje nekih paralela.
„Kako bi procenjivali nekog nemačkog umetnika, kojeg prati senka desnog ekstremizma i koji bi ovako odgovorio na pitanje šta misli o Hitleru“, pita se Martens.
Autor je ukazao i na Perkovićevu tvrdnju da nikad nije pevao „Jasenovac i Gradiška Stara“ i da je snimak koji kruži internetom „verovatno delo srpskih tajnih službi“.
„Ako je ovo istina, onda se mora reći da srpska tajna služba raspolaže, i to odavno iz vremena kada se ovaj snimak po prvi put pojavio u javnosti, genijalnim stručnjacima za falsifikovanje tonskih dokumenata. Posebno je neverovatna veština kojom je beogradskim agentima pošlo za rukom da veštački proizvedu Perkovićev glas“, ironičan je autor.
Na kraju razgovora koji je, kako se navodi, obavljen „u ugodnoj atmosferi porodičnog doma u Čavoglavama uz hrvatsko vino i pršut“, Martens donosi svoj zaključak o Marku Perkoviću Tompsonu:
„Domaćin je bio pristojan, nenametljiv i ugodan. Neko koga biste poželeli za suseda — toliko dugo dok pričate o vremenu i deci. Ali ne i o istoriji i politici. U tom trenutku se Perković pretvara u Tompsona. Tompson se predstavlja za bezopasnog hrvatskog patriotu, ali on to nije. On ispod svoje bele majice nosi crnu košulju“, zaključuje Martens.
Pročitajte i:
