„Nikada nismo želeli da se igramo sa hibridizacijom. Bilo je apsolutno nenamerno“, rekao je Atila Mozar, stariji istraživač na Institutu za ribarstvo i akvakulturu u Mađarskoj, piše Lajvsajens.
Ruske jesetre kritično su ugrožene i takođe ekonomski važne: one su izvor većine svetskog kavijara. Ove ribe mogu narasti do 2 metra dužine (2,1 metar).
Američki veslonos filtrira zooplankton u vodama odvodnog bazena reke Misisipi, gde se ispušta voda iz Misisipija i njenih pritoka. I on je veliki, narasta do 2,5 metra dužine.
Slučajno stvorena hibridna vrsta
Kao i jesetra, i veslonos ima slabu stopu rasta i razvoja što ih dovodi u rizik od prevelikog ribolova. Oni su izgubili stanište branama u drenaži Misisipija, saopšteno je iz Zoološkog muzeja Univerziteta u Mičigenu. Ove dve vrste poslednji put su delile zajedničkog pretka pre 184 miliona godina, piše Tajms.
Ipak, na iznenađenje Mozara i njegovih kolega, mogli su da se uzgajaju. Istraživači su pokušavali da uzgajaju rusku jesetru u bazenu kroz proces zvan ginegeneza, vrste aseksualne reprodukcije. Kod ginogeneze, sperma pokreće razvoj jajašca, ali ne uspeva da se stopi sa jezgrom jajeta. To znači da njegova DNK nije deo dobijenog potomstva, koji se razvija isključivo iz matične DNK. Istraživači su za taj postupak koristili spermu Američkog veslonosa, ali dogodilo se nešto neočekivano. Sperma i jaje su spojeni, što je rezultiralo potomstvom gena jesetre i veslonosa.
Stvorena vrsta izlegla se na stotine primeraka, piše Tajms. Neki su pola- pola mešavina gena ove dve vrste, a neki više podsećaju na jesetru.
Većina hibridnih vrsta, poput ligera (mešavina lava i tigra) i mula (mešavina konja i magaraca), ne mogu da imaju svoje potomstvo, pa nova vrsta verovatno nije izuzetak. Mozar i njegove kolege planiraju da se brinu za ribu, ali neće ih stvarati više, jer bi hibrid mogao da nadmaši domaće jesetre u divljini i pogorša njihove šanse za opstankom.
Pročitajte još:
