To je suština priče, kaže on za Sputnjik, ističući da je Evropskoj uniji neophodno restrukturiranje koje je korona odložila.
Uprkos ocenama, pa i same Angele Merkel, da jedan samit EU neće biti dovoljan da pomiri suprotstavljene stavove svih članica, posle četiri dana rasprave u Briselu usvojen je budžet EU od 2021. do 2027. godine težak 1.074 milijarde evra i formiran Fond iz koga će privrede članica posrnulih pod naletom korone moći da računaju na pomoć od 750 milijardi evra. Od toga će, umesto predloženih 500 milijardi, bespovratna pomoć iznositi 390 milijardi, dok će 360 milijardi evra biti u vidu zajmova.
Konsenzus postignut — shvatili suštinu
Ovaj Fond će biti finansiran zajedničkim zaduživanjem EU na svetskim tržištima kapitala, a rok za otplatu pozajmice je kraj 2058. godine.
Ovakvim kompromisom izašlo se u susret štedljivoj četvorci EU koja nije pristajala na predlog Francuske i Nemačke, da dve trećine pomoći iz Fonda praktično bude poklon.
„Naravno, ove štedljive članice nisu htele da gotovo sve bude u vidu bespovratne pomoći i ipak su uspele da u tom balansu odnosa bespovratne pomoći i kreditiranja povećaju učešće tog dela novca koji će se njima vraćati. U svakom slučaju, nađeno je kompromisno rešenje, zato što su i jedni i drugi imali interes da se taj veliki finansijski paket usvoji i da se na taj način pokuša izaći iz krize“, kaže sagovornik Sputnjika.
Zato i ne čudi izjava premijera Holandije, koja je uz Dansku, Švedsku i Austriju bila najžešći protivnik plaćanja tuđih dugova.
„Srećan sam zbog ovog dogovora, ne vidim nikakvo mesto razočaranju“, rekao je Mark Rute, dodajući da su njegovi odnosi s ostalim čelnicima EU ostali jaki uprkos teškim pregovorima o Fondu za oporavak Evropske unije od pandemije virusa korona.
Gajić kaže da je posle pokazane nesolidarnosti najbogatijih među članicama EU po izbijanju pandemije to što je sada bio dovoljan jedan samit za konsenzus i pristanak štedljivih članica EU upravo ukazuje na suštinu.
„Štedljivi su svesni da je potrebno stabilizovati zemlje u ekonomskim problemima, kako bi taj prostor mogao da služi u okviru EU kao prostor za izvoz njihove robe. Njihova privreda može da raste i jača samo u slučaju da ostatak EU može da apsorbuje njihove proizvode“, ističe naš sagovornik iz Instituta za evropske studije.
Jedan od najzadovoljnijih ishodom svakako je bio Đuzepe Konti, premijer Italije, jedne od država najpogođenijih koronom. Italija će dobiti 28 odsto, odnosno 209 milijardi evra, od ukupnih 750 milijardi, od čega će 81 milijarda evra biti bespovratna sredstva, a ostatak u vidu zajma.
Po oceni Kontea, to će privredi njegove zemlje omogućiti da se s posledicama korona krize suoči „snažno i efikasno“.
Dvojac moćan da izboksuje rezultat
Samit je, po oceni Gajića, pokazao i to da je u političkom smislu dvojac Francuska—Nemačka i dalje superioran.
„Potvrđena je i politička dominacija Nemačke i Francuske, koja je posledica ekonomske moći tih zemalja i činjenice da je Nemačka motor EU u svakom smislu. Pozicija Merkelove koja zaista jeste odlazeća u ovom trenutku, deluje kao neprikosnovena. Ne samo zbog same Merkelove čija je politička zvezda zasigurno na zalasku, nego, pre svega, snagom same Nemačke. Bez obzira ko je u Nemačkoj na vlasti, snaga Nemačke i njeni ekonomski potencijali se prelivaju na političko polje i ko god je na mestu kancelara, on ima dominirajuću ulogu u svim pregovorima vezano za budućnost EU“, ocena je Gajića.
S druge strane, dodaje on, Francuska je po svom gabaritu i političkim potencijalima i ambicijama Makrona zauzela takvu ulogu. Samit je potvrdio da su, kada zajednički dođu do dogovora, oni u stanju da u dobroj meri izboksuju konačan rezultat, kaže naš sagovornik.
Da li je vreme baš za slavlje
„Mislim da vrlo legitimno — možemo da slavimo“, poručio je Makron po uspešnom završetku samita.
Gajić, međutim, nema dilemu da će uprkos ovome dogovoru, kriza u EU, podeljenoj na prezaduženi jug i bogati sever, ostati i da će najnovije odluke samo zakrpiti neke rupe u popucaloj EU.
„Dokle god traje korona kriza, nema ni govora o nekim ozbiljnim pokušajima sistematskog preoblikovanja EU. To je bila priča Evropskog parlamenta pre nego što je korona udarila i ta priča, iako će se spominjati kao neki načelni cilj, u smislu realizacije je stavljena po strani. Ostaju problemi nedostatka zajedničke fiskalne politike, odnosa centralne banke i nacionalnih banaka u evrozoni...a ti suštinski problemi se mogu rešiti tek ozbiljnim restrukturiranjem cele EU“, objašnjava naš sagovornik.
Po njegovoj oceni, u situaciji kakva je sada, ne samo da to neće biti prioritet ni u kratkoročnom ni u srednjoročnom periodu, nego ne može biti ozbiljno ni započeto.
Otuda je i radost predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela zbog postignutog dogovora bila izrečena uz nadu i podsećanje na veliki posao koji Uniju čeka.
„Uspeli smo. Verujem da će ovaj dogovor biti posmatran kao ključni trenutak na evropskom putovanju i da će nas takođe povesti u budućnost“, izjavio je Mišel.
Budžet
Na tom putu će u narednih sedam godina u budžetu EU na raspolaganju biti 1.074 milijarde evra, od kojih će najviše, 322 milijarde evra, otići u Kohezioni fond, odnosno na Regionalnu politiku EU. Suma je 30 milijardi manja od one u tekućem sedmogodišnjem budžetu.
Reč je o glavnoj investicionoj politici Evropske unije, koja doprinosi stvaranju novih radnih mesta, poboljšanju kvaliteta života građana i povećanju ukupnog ekonomskog razvoja kako država-članica, tako i EU u celini. S obzirom na to da je podrška usmerena na manje razvijene regione i države-članice EU, sa ciljem da se osnaži ekonomska, socijalna i teritorijalna kohezija Unije, nesumnjivo je da će neki čija je privreda posebno pogođena koronom i na ovaj način biti podstaknuti.
U budžetu će za inovacije i digitalizaciju biti izdvojeno 132,7 milijardi, za fond za migracije i upravljanje granicama 22,6 milijardi evra, za odbranu i bezbednost 13,1 milijarda, za javnu administraciju 73,1 milijarda i za fond za susedstvo i svet 98,4 milijarde evra.
U okviru tog fonda za susedstvo za pretpristupne fondove za Srbiju i druge zemlje u procesu evrointegracija u narednih sedam godina namenjeno je 12,5 milijardi evra, 800 miliona evra više nego u proteklih sedam godina.
