On za Sputnjik napominje da su upravo uslovi u kojima su poslovali u Hrvatskoj, bili odlučujući što je nemački mlekarski gigant saopštio da će ugasiti proizvodnju u komšiluku. Bez posla će, tako, u Osijeku u fabrici mleka ostati 160 ljudi, ali i 300 kooperanata.
„Odluka o gašenju proizvodnje odgađana je više puta poslednjih nekoliko godina, s nadom da će se uslovi poslovanja poboljšati, te je konačno donesena tek kada su definitivno istražene sve druge opcije“, poručili su iz „Meglea“, koji u Kragujevcu od 2011. godine imaju svoju mlekaru sa nešto više od 100 zaposlenih, koja proizvodi oko 100 tona mleka i ima više od 2.500 dobavljača.
Srbija je morala sama da dovodi investitore
„Jedan od osnovnih razloga su uslovi za strane investitore koji su u Srbiji povoljniji nego što su u Hrvatskoj. Verovatno zbog toga što je članica EU, Hrvatska očekuje da se iz nekih drugih fondova EU mogu pokrivati investicije ili dobiti neka pomoć. Oni su zbog toga u povoljnijoj poziciji nego Srbija i Srbija je sama morala da rešava pitanje dovlačenja investitora“, napominje Prostran.
On podseća da država Srbija da bi privukla investitore, svako radno mesto pomaže sa iznosom od pet do 10.000 evra. Uz to, Srbija je i kao potrošačka država duplo veća od Hrvatske, ali i ima potencijal i zemljišni i stočarski, koji još nije iskorišćen i za nemačkog investitora su to dva-tri najvažnija uslova, smatra naš poznati agroekonomista. U ovom slučaju, kako dodaje, ne treba zanemariti ni činjenicu da imamo iskustvo u mlekarskoj proizvodnji.
Taj potez poslovodstva „Meglea“ je, ističe on, dobro proračunat i oni su reagovali na sve nepovoljnije uslove.
„To je za Srbiju dobra vest. Jedan investitor će ovde ostati, dakle, neće otići kao što odlazi iz Hrvatske i nije ni bitno da li će preseliti ili ne kapacitete koje je imao u Hrvatskoj. U mlekarskoj industriji je dovoljno konkurencije i ’Megle‘ je očigledno u tom mlekarskom sektoru Srbije video svoju šansu da može da bude konkurentniji možda i od nekih stranih, ali pre svega i od nekih domaćih“, kaže Prostran.
Na pitanje koliko će potez „Meglea“ biti signal i za neke druge kompanije, da uz pogodnosti koje daje država Srbija razmisle o investiranju u nju, on kaže da je ovo vreme preispitivanja.
„Problem sa virusom korona mnoge investitore će staviti na iskušenja. Mnoge ekonomije se ljuljaju, trpe, ovo nisu normalni, zdravi ekonomski konkurentski uslovi. Za mene je ovo vrlo prijatno iznenađenje, da u tim uslovima jedna kompanija i dalje ostaje u Srbiji, a napušta neke druge rejone. Da li će drugi investitori videti svoju šansu kada je u pitanju sektor, pre svega, prehrambene industrije — mislim da šanse ovde ima“, kaže sagovornik Sputnjika.
Srbija ima još prednosti
Srbija je, kako kaže, bogom dana poljoprivredna zemlja, pre svega za razvoj prerađivačke industrije koja je ovde u ozbiljnoj krizi. Prehrambena industrija je bila razvijena, pa je kroz privatizaciju uglavnom uništena i tu je velika šansa da se pojave i drugi investitori, smatra naš sagovornik.
On prednost Srbije vidi i u tome što je potpisnik CEFTA sporazuma, kao i onih o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Turskom i Evroazijskom ekonomskom unijom.
„Najznačajniji je CEFTA sporazum, gde se realizuje više od 40 odsto robne razmene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Ti sporazumi su sigurno šansa i za strane investitore, jer osnovni uslov da je domaće učešće rada i sirovine u krajnjem proizvodu veće od 60 odsto, to se ovde uglavnom može realizovati bez ikakvih problema. Sigurno oni tu vide svoju šansu i to je za njih verovatno jedan od značajnih motiva“, napominje ovaj agroekonomista.
Pogotovo, dodaje on, uz radnu snagu koja je ovde znatno jeftinija nego u zemljama EU. Hrvatski mediji spekulišu da će „Megle“ proizvodnju iz Osijeka prebaciti u BiH i Srbiju, napominjući da je radna snaga u Srbiji oko 40 odsto jeftinija nego u Hrvatskoj.
Prostran ukazuje na činjenicu da nas je pandemija virusa korona suočila i sa podatkom koji smo zanemarivali, a to je da je potreba za hranom jedina ljudska potreba koja traje od početka do kraja života. Zato smatra da će se filozofija i strategija prema poljoprivredi i prehrambenoj industriji potpuno promeniti.
„Motiv za ulaganje u sektor poljoprivrede i prehrambene industrije još više će porasti nego ranijih godina i zemlje će se i zatvarati u te svoje prehrambeno-poljoprivredne bilanse, upravo zbog iskustva sa koronom i mnoge stvari će biti drugačije postavljene.“
Tržište Srbije je s te strane atraktivno i u prehrambenu industriju, smatra on, treba ulagati.
