Dokument daje Agenciji slobode koje su bile uskraćene u vreme prethodnih predsedničkih administracija - posle potpisivanje ukaza, za ovu vrstu napada više nije potrebno odobrenje Bele kuće. Bivši službenik dodaje da se u dokumentu direktno pominju Rusija, Kina, Iran i Severna Koreja, ali da se potencijalno može primeniti i na druge zemlje.
Ova nova punomoćja CIA nisu zamišljena kako bi Agencija sakupila više podataka o drugim zemljama, već da bi organizovala agresivne sajber-operacije s ciljem objavljivanja dokumenata, kako bi se zaustavila operacija neke druge obaveštajne službe ili demolirale električne instalacije, kao što je na primer bio slučaj 2009. godine sa uništavanjem centrifuga koje su Iranci navodno koristili za obogaćivanje uranijuma.
Ukaz je dao CIA zeleno svetlo da unište protivničku infrastrukturu, kao što su petrohemijski pogoni i da učestvuje u rušenju organizacija koje su do tada bile nedodirljive, kao što su banke ili druge finansijske institucije.
Prema rečima bivših zaposlenih, takođe im se otvorila mogućnost da sprovode sajber-operacije protiv medija, dobrotvornih ili verskih organizacija ili biznis struktura i pojedinaca za koje veruju da rade u korist „neprijateljskih“ obaveštajnih službi.
„Ranije su bile potrebne godine raznih signala i desetine stranica koje bi dokazale da su te institucije defakto oružje drugih država“, kaže za „Jahu njuz“ bivši saradnik i dodaje: „Danas je za napad dovoljno samo da vam se učini da određena dobrotvorna organizacija radi za neku drugu vladu.“
Kako se navodi, CIA nije gubila vreme od kada je od Trampa dobila nova punomoćja. Za poslednje dve godine, od kada je dokument stupio na snagu, Agencija je izvela desetinu operacija koje su dotle bile samo na listi želja. Dok se po navođenju saradnika u CIA slavilo, kritičari su potpisivanje ovog dokumenta videli kao veliku opasnost koja bi mogla da bude pretnja za ljudske živote.
Umešanost američke obaveštajne službe u hakovanje i objavljivanje tuđih informacija za mnoge saradnike je neprihvatljivo:
„Naša vlada se pretvorila u Vikiliks“, kaže jedan od saradnika.
Sagovornici su odbili da daju detalje o ovim sajber-operacijama, ali navode da su mnoge bile izvedene protiv Rusije i Irana. Dodaju da je od izbora u Americi 2016. godine CIA tražila načine da udari na Kremlj kao odgovor na navodno mešanje ove zemlje u izbore za predsednika SAD. Međutim, tada su im članovi Obamine administracije rekli da to ne čine. Početkom Trampovog mandata napadi na Rusiju bili su izbegavani, ali je s vremenom interesovanje za operacije protiv Rusije u Agenciji raslo.
Na primer, CIA je obelodanila informacije o navodno nezavisnoj ruskoj kompaniji koja je „verovatno radila za rusku obaveštajnu službu“, tvrde bivši zaposleni u Agenciji. Iako su odbili da kažu o kojoj konkretnoj operaciji se radi, ruski Bi-Bi-Si je u julu 2019. objavio da su hakeri ukrali 7,5 terabajta podataka kompanije SyTeh, koja „radi za FSB“.
U drugom napadu nepoznata grupa je u martu 2019. na platformi Telegram objavila imena, adrese, fotografije i brojeve telefona iranskih agenata obaveštajne službe. Nekoliko meseci kasnije takođe na Telegramu pojavili su se podaci iz tri iranske banke o 15 miliona debit kartica, navodno povezanih sa iranskim Korpusom čuvara islamske revolucije.
Kako tvrde izvori „Jahu njuz“, ranije administracije su se borile protiv puštanja bankovskih podataka, jer bi to moglo da dovede do destabilizacije globalnog finansijskog sistema.
U septembru 2018. Džon Bolton je objavio da je Tramp potpisao direktivu za olakšavanje Obaminih pravila o sajber-operacijama. I dalje je tajna o kakvim pravilima se radi.
I CIA i Državni savet bezbednosti odbili su da prokomentarišu ove tvrdnje.
Pročitajte još: