Napustili su samit jer su ocenili da među partnerima u EU nema istinske volje za solidarnost i pomoć najteže pogođenima pandemijom, kao ni svesti da bez toga cela Unija srlja u propast, prenosi B92.
Ali su uoči današnje nove runde sastanka stavili do znanja da se „vrlo oprezno nadaju“ da je dogovor moguć, jer postoji okvir za nagodbu o zamašnoj pomoći za oporavak Unije od teških ekonomskih i socijalnih posledica epidemije korone.
To su medijima preneli francuski i nemački zvaničnici na zasedanju, dok je kancelarka Merkel dolazeći na samit izjavila da je „ostvaren napredak koji daje nadu za dogovor danas“.
„Ja dolazim s velikom odlučnošću da se ostvari napredak… mada još ništa nije utanačeno“, rekao je novinarima Makron koji je tokom samita burno kritikovao tzv. štedljivu četvorku, Holandiju, Dansku, Austriju i Švedsku, kojima se pridružila i Finska, zbog njihovog zahteva da se predloženi fond subencija i kredita osetno smanji i bespovratna pomoć najugroženijim zemljama uslovi strukturnim reformama.
„Štedljiva četvorka“ i Finska su izašle s poslednjim predlogoom da se subvencije sa 500 milijardi evra smanje na 350 milijardi evra, a da se uz kredite od 250 milijardi, takođe smanji i predloženi višegodišnji budžet EU od hiljadu i 75 milijardi evra.
Ostale članice evropske 27-orice bi, misle zvaničnici u Briselu, možda prihvatile konačnu nagodbu od 390 milijardi evra subvencija, ali su Berlin i Pariz stavili do znanja da je krajnja donja granica 400 milijardi i Makron je poručio da je „bolje otići bez dogovora, nego s lošim kompromisom“.
Francuski predsednik je, kako su naveli izvori, oštro kritikovao najtvrđeg u „štedljivoj četvorci“, holandskog premijera Marka Rutea, kao i austrijskog kancelara Sebastijana Kurca.
„Pitanje je sledeće“, rekao je Makron, „ili će vođe EU, odgovorni evropskim narodima, biti sposobni da izgrade jedinstvo i poverenje, ili ćemo mi razdorom pokazati da je Evropa slaba, razbijena nepoverenjem?“, prenosi B92.
Nemački list Zidojče cajtung je danas u osvrtu predočio da „ukoliko projekat pomoći od stotina milijardi evra ne bi uspeo, Evropska unija bi morala ozbiljno da preispita svoje razloge postojanja“.
„Štedljiva četvorka“ i Finska takođe smatraju da se pomoć mora dati članicama koje su najteže pogodjene pandemijom, a koje same zbog prezaduženosti i pomanjkanja sopstvenih sredstava ne mogu da se izbore s padom privredne aktivnosti, ali tako da se „troši samo ono što je zarađeno“.
Ali misle da to više moraju biti krediti, nego velika svota „poklona“ koje će solidarno vraćati sve članice Unije, kao i da te manje imućne članice, a to su naročito Italija i Španija, uporedo moraju preuzeti obavezu sprovođenja strukturnih reformi tržišta rada, penzionog sistema i budžetsko-poreskog mehanizma.
Italija, Španija i južne zemlje EU su takođe velika izvozna tržišta za „štedljivu četvorku", Finsku, kao i Nemačku.
Vrlo tugaljivo je pitanje, kazali su zvaničnici na zasedanju, i kako će biti prihvaćen stav većine članica EU, Evropske komisije i Evropskog parlamenta da iz ukupnog fonda oporavka od hiljadu i preko 800 milijardi evra sredstva ne mogu dobiti one članice Unije koje krše temeljne vrednosti vladavine zakona, nezavisnosti pravosuđa i slobode medija.
