On je u intervjuu za NTV rekao da će neki mozaici Bogorodice i arhanđela Gavrila koji se nalaze u pravcu kible, ka čemu su muslimani okrenuti tokom molitve, biti pokriveni zavesama, prenosi Tanjug.
Prema njegovim rečima, ostali mozaici sa hrišćanskim motivima i ličnostima ne predstavljaju prepreku za muslimanske vernike, jer se nalaze na drugim mestima. Ali Kalin nije rekao da li će oni ostati vidljivi sve vreme, prenosi Rojters.
Osim za muslimanske vernike, Aja Sofija biće otvorena za sve posetioce i turiste, a svi mozaici će ostati nepokriveni, rekle su turske vlasti.
Juče je predsednik Redžep Tajip Erdogan posetio Aja Sofiju kako bi proverio radove na pretvaranju tog zdanja u džamiju.
Crkva Svete Sofije je sagrađena 537, a u džamiju je pretvorena 1453. godine, odmah pošto su snage sultana Mehmeda Osvajača razorile, zauzele i opljačkale Konstantinopolj, današnji Istanbul.
Pet vekova kasnije, 1935. godine, tokom proevropske reforme Turske koju je predvodio Ataturk, pretvorena je u muzej. Aja Sofija je na spisku svetske kulturne baštine organizacije UN za obrazovanje, kulturu i nauku (UNESKO).
Odluka o pretvaranju Aja Sofije u džamiju izazvala je kritike širom sveta, posebno u Grčkoj, koja vizantijski period smatra delom svoje istorije i kulture.
