Pored univerzalnosti, pouzdanosti i praktičnosti, koje su i glavne odlike puške „kalašnjikov“, eksperti podsećaju i na još jednu izuzetnu odliku: mehanizam oružja je veoma jednostavan da ga svako može koristiti. To je dokazano u sukobima širom sveta gde je ovo oružje korišćeno: Aziji, Africi i Latinskoj Americi.
U julu 1943. godine na sastanku Tehničkog saveta Narodnog komesarijata odbrane SSSR doneta je odluka da se proizvede „univerzalni vojnik“. Da bi napravili oružje kakvo su zamislili, prvo su morali da naprave odgovarajuću municiju. Na jesen su konstruktori Nikolaj Elizarov i Boris Semin razradili metak kalibra 7,62 milimetra.
U novembru 1943. godine objavljen je konkurs za razvoj oružja kome bi odgovarala nova municija. „Uslovni“ pobednik bio je AS-44 koji je konstruisao Aleksej Sudajev. Međutim, ni taj primerak nije u potpunosti odgovarao tehničkim zahtevima konkursa. U jesen 1946. godine održan je novi krug testiranja, u kome je učestvovao i Mihail Kalašnjikov sa svojom puškom.
Iako ni njegov primerak nije bio idealan, komisija je ipak odabrala „kalašnjikov“ zbog pouzdanosti. Već 1949. godine sovjetska vojska je nakon testiranja dobila dve verzije: automatsku pušku kalibra 7,62 milimetra (AK) i automatsku pušku kalibra 7,62 milimetra sa sklopivim kundakom (AKS). Nakon deset godina u sastav naoružanja uvršten je i modernizovani automat, odnosno poboljšana verzija.
Upravo su te dve verzije automata – AK i AKS postale veoma popularne i do danas se koriste na ratištima.
Automat „kalašnjikov“ je težak 4,3 kilograma i ima jednostavnu konstrukciju koja je i obezbedila pouzdanost. To je jasno pokazao rat u Vijetnamu – severnovijetnamska vojska je u velikoj meri koristila automat, koji se uspešno izborio sa vlagom, karakterističnom za taj region. Kada bi voda ušla u cev vojnici bi je prosto istresli, dok su Amerikanci morali od tri do pet puta dnevno da čiste puške M-16 i to u zatvorenim prostorijama kako ne bi izgubili mnogobrojne delove.
Teško je oceniti rasprostranjenost „kalašnjikova“, jer je legalna i ilegalna proizvodnja puške brzo uzela maha. 1950. godine SSSR je zemljama-partnerima iz Varšavskog pakta izdao licence za proizvodnju automata. Mnoge od njih nastavljaju da ih proizvode iako je dozvola davno istekla ili su otvorili fabrike za proizvodnju u drugim zemljama. Prema procenama, oko 12 zemalja je počelo sa proizvodnjom pušaka bez ikakve dozvole.
Eksperti smatraju da automatske puške „kalašnjikov“ i njene kopije čine 20 odsto sveg streljačkog oružja na svetu.
Puška AK-47/74 jedno je od najproduktivnijih i najkorisnijih oružja na svetu. Od 1949. godine u različitim delovima sveta napravljeno je više od sto miliona primeraka, što je više od „FN FAL“, M16, „Hekler i Kohsa“ i „Uzija“ zajedno.
U bioskopima u Rusiji u februaru je počelo prikazanje filma „Kalašnjikov“, koji govori o najupečatljivijim događajima u životu legendarnog konstruktora oružja i o stvaranju jurišne puške AK-47.
Pročitajte još:
- Objavljen snimak ekstremnog testa „kalašnjikova“ (video)
- Ruska pešadija postaje još jača: Vojska dobija 35.000 novih „Kalašnjikova“ /video/
- Legendarni Kalašnjikov i na filmskom platnu /video/
