To kaže za Sputnjik profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Slobodan Samardžić, koji tvrdi da je autoritet Nemačke i Francuske izuzetno značajan za kompromis, jer su te dve zemlje okupljale različita mišljenja i bile centar kompromisnih rešenja.
Kompromis u Briselu do kraja jula
Po njegovom mišljenju, kompromisno rešenje će se najverovatnije naći na samitu predviđenom za kraj jula, s čim je saglasna i Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku:
„Čitava ideja je da se to što pre odobri, jer se ne raspravlja se samo o korona fondu, nego i o sedmogodišnjem budžetu, koji je vredan 1.100 milijardi evra. Tu isto ima nesuglasica“, predočava nam Suzana Grubješić.
Ona je istakla da je pandemija već burne i teške rasprave o budžetu EU učinila još izazovnijim i napomenula da se ovde radi i o staroj podeli između bogatijeg severa i siromašnijeg juga.
Raspetljavanje briselskog čvora
Naša sagovornica ističe da je Holandija oduvek imala striktna budžetska pravila i da je stav te zemlje da ne želi da opterećuje svoje poreske obveznike tako što bi pomagala južni deo Evrope.
Samardžić je mišljenja da „štedljiva četvorka“ (Holandija, Austrija, Danska i Švedska) treba da popusti u pogledu obima sredstava i načinu njihovog korišćenja i dodaje da bi južnoevropske zemlje, koje su u velikim dugovima, prihvatile olakšavajuću politiku vraćanja dugova.
Najveći problem, ističe naš sagovornik, može nastati sa Poljskom, Mađarskom i još nekoliko zemalja, jer su uslovljene demokratskim i pravnim kriterijumima. Ipak, on kaže da i to može da se izbegne, ako Francuska i Nemačka obezbede kompromis o načinu korišćenja finansija i ukoliko se ti uslovi „olabave“.
Loš epilog – velike posledice
Samardžić napominje da je ovo test za blisku budućnost EU i da bi svi izgubili mnogo ako dogovor ne bi bio postignut. U tom slučaju, struktura Unije bi se još više uzdrmala i bila bi dovedena u pitanje.
„To ne znači da će se EU raspasti, već da će postojati jasna politika koncentričnih krugova, gde bi grupe koje se slažu napravile svoj „klub“, a politike koje se s njima ne slažu bi participirale po njihovoj volji. To više ne bi bila ova EU, nego neka labava, vrlo rastresena Unija, gde bi jedni napredovali, a drugi nazadovali. Kao takva, u evropskim relacijama ne bi bila važan faktor, a o svetskim da ne govorimo“, istakao je Samardžić.
Suzana Grubješić ukazuje na to da i bez „štedljive četvorke“, Poljske i Mađarske Fond za oporavak može da se formira, ali da bi to produbilo razlike, pa ne veruje da će se to desiti.
Podsetimo, danas je treći dan kako lideri EU raspravljaju o Fondu za oporavak od posledica virusa korona.
Paket koji je predložen za ekonomski oporavak iznosi 750 milijardi evra. Prvobitan plan bio je da 500 milijardi budu bespovratna sredstva, a 250 zajmovi. U međuvremenu je iznet predlog da se bespovratna sredstva smanje, a zajmovi uvećaju za 50 milijardi.
Dok se „štedljiva četvorka“ bori da bespovratna sredstva budu manja, a zajmovi veći, Italiji i Španiji je potrebnija bespovratna pomoć, jer su prezadužene, a najviše pogođene koronom.
Pročitajte još:
