Suština je, ističe Grubišić povodom prognoza MMF-a i Svetske banke da predstoji teška jesen, da su očekivanja ključnih ekonomskih aktera jako loša.
„Nije vreme za investiranja, stala je i potrošnja i to je začarani krug gde jedno vuče drugo. Kad prestanemo da trošimo, ni firme nemaju razloga da investiraju. Usporava se kružni tok novca i imamo utisak kao da novca nedostaje i preduzetnici počinju pesimistički da razmišljaju“, opisuje situaciju ekonomista sa Beogradske bankarske akademije gostujući u emisiji „Svet sa Sputnjikom“.
Još jedan problem je enormni rast broja nezaposlenih, navodi dr Stevan Rapaić sa Instituta za političke studije, a kako ističe, poseban je problem nezaposlenost mladih, koji čak i u nekim razvijenim zemljama EU prelazi 30 odsto.
„Moja su predviđanja da će to imati uticaja i na politička dešavanja u naredne dve godine“, kaže naš sagovornik.
Ekonomski predatori koriste situaciju
„Po logici stvari, svako ko je monopolista pokušaće da pojede malog ako mu dozvole. Tu stupaju na scenu državni regulatori koji bez ikakvih obzira treba da spreče preuzimanje strateški važnih preduzeća“, kaže publicista i pravnik Branko Pavlović.
Prema njegovom mišljenju, postoji sistemska ranjivost EU, naročito evrozone, iz nekoliko razloga: intervencije Evropske centralne banke su pravno upitne, jer se postavlja pitanje da li ona iskoračuje iz svojih ovlašćenja, a druga stvar je priroda i usklađenost fiskalne i monetarne politike, gde je u nekim članicama jedan deo odlučivanja ostao na nivou zemlje.
„To znači da ste uvek malo hromi. Kad dođe korona, onda se ti nedostaci pokazuju kao vrlo veliki. Takođe, pod plaštom korone ide mnogo toga, a EU je izuzetno osetljiva zbog niskog praga tolerancije građana“, komentariše Pavlović.
Prognoze za Balkan
U osvrtu na prognoze za Balkan, gde Svetska banka upozorava da preti siromaštvo za barem 400 hiljada ljudi, a ako kriza potraje duže
i za čak 950, dr Stevan Rapaić sa Instituta za političke studije kaže da ocene onih koji kažu da su sledeće dve godine izgubljene za svetsku privredu svakako važe za Balkan, a smatra da čitav region ima pogrešan pristup zasnovan na direktnim stranim investicijama.
To pokazuje, po njegovoj oceni, i činjenica da kriza sada pogađa tri najveća izvoznika u Srbiji, koji su ovde došli kroz direktne strane investicije. „HBIS grupa“ u Smederevu je već ugasila jednu peć, „Fijat“ u Kragujevcu i „Tigar“ u Pirotu su deo automobilskog klastera koji je u celom svetu u problemu, kaže Rapaić.
Grubišić s druge strane ukazuje da Srbija mora da privlači strane investicije zbog neravnoteže platnog bilansa, što je dodatno neophodno zbog pada doznaka iz inostranstva, te da zato treba biti dodatno oprezan.
„Manevarski prostor je sužen, pogotovo zbog eksternog deficita koji je gorući problem Srbije u poslednjih nekoliko decenija“, upozorava ekonomista.
Po mišljenju Pavlovića, kriza će zadati udarac i našim deviznim rezervama, jer izostanak stranih investicija i manje para od naših ljudi iz inostranstva su ogromne stavke za Srbiju, svaka tri milijarde i više, zbog čega je neophodno strateško razmišljanje.
Rekordne devizne rezerve štite stabilnost dinara
Na pitanje hoće li se, s obzirom na sve izazove, naći na udaru i stabilnost dinara, Zoran Grubišić navodi da će manji priliv kapitala iz inostranstva svakako u nekom trenutku uticati na nacionalnu valutu.
„Ono što je dobra vest, jeste da Narodna banka Srbije ima dovoljno deviznih rezervi, kupljeno je i zlato, što je zlatne rezerve povećalo na 15 odsto. Sada imamo i devizne rezerve na rekordnom nivou, od preko 200 odsto u odnosu na količinu novca u opticaju i pokrivenih sedam meseci uvoza. Makroekonomska stabilnost postoji, a postoji i dovoljno municije, žargonski rečeno, da se u određenim periodima interveniše da se sačuva stabilnost“, smatra Grubišić.
Razmatrajući moguće dodatne mere za zaštitu privrede, Branko Pavlović ističe da čitav svet ulazi u period koji je istorijski nov i da će biti teških lomova.
„Očekujem izuzetno nestabilno političko vreme. Neviđen je stepen nestabilnosti, a ulazi se u globalni klinč ogromnih razmera. Pouzdano znamo jedino da ko se bude oslanjao na snagu sopstvene države, taj će imati veće šanse“, savetuje Pavlović.
„Ovo je vreme preživljavanja. Mora se mnogo pažljivije upravljati troškovima, a i država mora da pomogne i to selektivnim merama. Nemamo više prostora kao u prvom talasu da pomažemo svima, nego ciljano samo određenim sektorima“, navodi Grubišić.
Zaštititi srpskog seljaka
Prema rečima Rapaića, ne može se očekivati da država ima magični štapić i da će imati dovoljno novca da pomogne svima kojima je pomoć neophodna. Međutim, treba da štiti strateške sektore privrede i da i dalje pomaže malim i srednjim preduzećima, a ne treba zaboraviti ni poljoprivrednike.
„Definitivno treba zaštititi srpskog seljaka i srpsku zemlju koja se ne sme prodavati, naročito ne strancima“, dodaje Rapaić.
„Oni koji su ugroženi, sasvim sigurno sami ne mogu da nađu rešenje. Neki će biti preduzimljiviji, ali generalno neće moći bez pomoći države. A jeste tačno da moramo da se psihološki pripremimo za vrlo teška vremena, ali to neće ići ako ljudi ne vide neku perspektivu. Mora neki veliki značajan cilj da se ponudi da bismo izdržali. Recimo, za početak, cilj da postignemo takve rezultate u borbi protiv epidemije da deca od prvog septembra krenu normalno u školu“, kaže Branko Pavlović na kraju razgovora za Sputnjik.
Pročitajte i:
