Tim povodom razgovarali smo sa istoričarem Ognjenom Karanovićem, direktorom Centra za društvenu stabilnost i predavačem u Kulturnom centru Novog Sada u želji da rasvetlimo brojne događaje koji su prethodili Sarajevskom atentatu i da odgovorimo na pitanja i nedoumice — između ostalog i zašto (revizionistička) propaganda sa Zapada, kada govori o Principu, i danas prećutkuje mnoge važne istorijske činjenice.
„Pucnjem u Ferdinanda, Princip se uvrstio u red prvih srpskih vojnika koji su stali na branik svoje otadžbine pred navalama austrougarskih i nemačkih ‘civilizatorskih ekspedicija’, koji su svoje misije širenja navodne evropske civilizacije nad srpskim etničkim prostorima započeli samo mesec dana nakon Sarajevskog atentata i to u Mačvi, Pocerju, Zapadnoj Srbiji, u Sremu, u istočnoj Bosni, gde je tada sudbina Srbije bila ispisivana krvavim mastilom na bezbrojnim leševima srpske mladeži pale na Ceru, Kolubari i Drini. U takve ‘civilizatore’, Princip je ispalio svoja dva metka. Ukoliko se odreknemo prava na slobodu Gavrila Principa i prava tih mučenika iz 1914. kako možemo očekivati (danas) da nam neko obezbedi pravo na pravdu, koja može samo da se zasniva na slobodi?! Zato je Gavrilo – princip našeg opstanka!“ — rekao je na početku razgovora istoričar Ognjen Karanović.
U kom istorijskom kontekstu treba da posmatramo događaje u vezi atentata u Sarajevu, kao i sam atentat?
— Gavrilo Princip i njegovo delo bili su karakteristični, tipični izdanci tog doba — Princip je bio produkt epohe imperijalizma, odnosno borbe ugnjetavanih protiv te epohe. Princip je bio, kao što kaže prof. dr Miloš Ković, mnogo više Evropljanin, nego što je toga bio svestan. Zašto? To je bilo doba političkih atentata, u celoj Evropi, u celom svetu. Brojne patriotske, nacionalne, anarhističke, levičarske, a u prvom redu omladinske organizacije, različitih nacija ubijaju krunisane glave, vladare, predsednike, premijere, guvernere, državne činovnike i vojne komandante.
Neposredna inspiracija pripadnika Mlade Bosne bili su Mlada Italija i Mlada Belgija. Oni su bili legitimni naslednici ili ispisnici identičnih omladinskih pokreta i organizacija iz cele Evrope — Mlade Švajcarske, Mlade Nemačke, Mlade Irske… A to su sve bila zaverenička, nacionalna, socijalna, patriotska udruženja omladina evropskih nacija, koja su pod uticajem ideja italijanskog revolucionara Macinija, nicala u celom 19. veku, u vreme zanosa i poleta evropskog romantizma. Mladobosanci su bili savremenici Mladočeha, Mladoturaka i Mladohrvata. Šta je svima bilo zajedničko? Revolucionarni nasilni metodi borbe za nacionalnu i socijalnu emancipaciju koje je sprečavala epoha imperijalizma i njeni nosioci — pre svega nacionalne elite velikih sila. Npr. u Veneciji 1912. otkriven je spomenik Guljemu Oberdanu, koji je 1882. pokušao da ubije Franca Jozefa, nije uspeo, likvidiran je u pokušaju, ali Italijani ga proglašavaju za nacionalnog heroja. Političko i socijalno poreklo Gavrila Principa nalazi se u kulturološkim i istorijskim obrascima Evrope iz prvih decenija 20. veka.
Tada je u BiH postojala tipična kolonijalna uprava Austrougarske koja se u toj zemlji ponašala kao britanska kolonijalna uprava u Indiji ili belgijska u Kongu. Poništena su apsolutno sva kolektivna prava srpskog nacionalnog korpusa u BiH. Stanovnici Bosne se drže u socijalnom, ekonomskom i prosvetnom siromaštvu. Sam Princip na suđenju, između ostalog, kaže da je počinio atentat iz osvete zbog povređenih socijalnih i nacionalnih prava južnoslovenskih naroda u Austrougarskoj. Dakle, Princip je mlad čovek koji živi u jednom represivnom režimu austrougarske uprave u BiH, koji zatire kompletno istorijsko i kulturno nasleđe cele jedne nacionalne zajednice, radi ostvarenja svojih kolonijalnih ciljeva. Izlaz iz takvog stanja u kome se nalazilo društvo u BiH, Princip je video u nasilju prema takvom režimu.
Ni za Ameriku, ni za EU, Gavrilo Princip nikada nije prestao da bude odgovoran za izbijanje Prvog svetskog rata. Austrougarska je ubrzo posle atentata krenula u kaznenu ekspediciju na Srbiju, baš kao Bil Klinton i NATO 85 godina kasnije. Zašto je baš taj atentat bio povod za izbijanje rata?
— Zato što je tada procenjeno od strane nemačkih krugova u vrhu njenog vojno-političkog aparata da je kucnuo poslednji čas u kome je potrebno da se obračunaju sa protivnicima promene političke mape sveta u korist Centralnih sila, u prvom redu Nemačkog rajha. Rusija je postala četvrta ekonomska sila sveta, sa potencijalom da do 1950. godine preuzme i prvo mesto. Velika Britanija i Francuska u svojim kolonijalnim posedima držale su privredne resurse većeg dela Afrike, Azije i Okeanije, bez namere da bilo koje delove svojih poseda ustupe Nemačkoj. SAD i Rusija već tada su bile dve vodeće vojne svetske sile uz Nemačku.
Nije se više mogao odlagati taj „veliki prasak“, do kojeg je moglo doći i ranije, u vremenima Marokanskih kriza i Aneksione krize. Geopolitički uslovi za izbijanje Velikog rata, ipak biće ispunjeni 1914. kada je Istočno pitanje rešeno po devizi „Balkan — balkanskim narodima“, kada su Srbija i Crna Gora oslobođenjem Stare i Južne Srbije uspostavile zajedničku granicu u nekadašnjem Novopazarskom sandžaku i na Kosovu i Metohiji. Tako je presečena geografsko-infrastrukturna mogućnost Austrougarskoj i Nemačkoj da preko luke Solun uspostave komunikaciju sa Bliskim istokom, a to je za njih bila „kap koja je prelila čašu“.
Brojni atentati su se odigrali tih godina — zašto neki od njih nije bio povod za Veliki rat?
— Sve je počelo ubistvom francuskog predsednika Sadi Karnoa 1894, zatim ubistvom austrougarske carice, supruge cara Franca Jozefa, Elizabete, čuvene hladnokrvne Sisi, koju je ubio italijanski revolucionar, anarhista Luiđi Lučeni 1898. Trend se nastavio ubistvom kralja Umberta I u Italiji 1900. (svekra kraljice Jelene Petrović), zatim ubistvom Aleksandra Obrenovića i Drage Mašin u Beogradu 1903, Karlosa I Portugalskog i njegovog sina prestolonaslednika Luisa u istom danu u Lisabonu 1908, kralja Đorđa Gliksburga u Grčkoj 1913. Ređaju se atentati na premijere Grčke, Španije, Bugarske, na kralja Španije Alfonsa XIII.
Pa ko je pobio sve te ljude, u ime čega, zašto? Da nisu možda to isključivo učinili „srpski ili balkanski teroristi“, poput Principa i Mladobosanaca, koji su kako tvrdi britanski istoričar Kristofer Klark i drugi predstavnici današnje, moderne istoriografije na Zapadu, to učinili po nagovoru Srbije i Rusije, kako bi se Evropa gurnula u Prvi svetski rat.
Pa zašto onda svetski rat nije izbio 1898, kada je ubijena austrijska carica od strane jednog Italijana? Zato što uzroci rata ne leže u delatnosti i postojanju Mlade Bosne ili u atentatskom činu Gavrila Principa iz 1914. već su se uzroci rata nalazili u kontekstu vremena i istorijskih procesa i stanja u kojima su sva ova ubistva, svi ovi atentati i počinjeni.
Šta za Srbe treba da predstavlja Gavrilo i kako treba da ga se sećamo?
— Kao neustrašivog i čojstvenog mučenika i stradalnika za slobodu srpskog naroda i slobodu svih južnoslovenskih naroda. Oni koji ga se odriču, poput sadašnjih bošnjačkih političara u Sarajevu, slobodu i ne žele.
