Ideja o stvaranju programa zasnovana je na uspešnom iskustvu ruskog davanja zemlje na Dalekom istoku. Princip je isti: građanin koji se prijavi dobija hektar zemlje na korišćenje na period od pet godina, a potom može da ga otkupi ili uzme u najam na još 49 godina.
Žitelji arktičkih regiona imaće pravo da se prvi prijave za „arktički hektar“, a nakon šest meseci to će moći da učini i svaki građanin Rusije. Međutim, građani će zasad moći da dobiju zemlju samo u kopnenom delu Arktika, a iz ponude su izuzete Čukotka i arktički delovi Jakutije.
Besplatna zemlja – za život, ali i za biznis
Na zemljištu se može izgraditi kuća ili pokrenuti bilo kakva privredna delatnost, uključujući stvaranje poljoprivrednog gazdinstva, pružanje različitih vrsta usluga, između ostalog, i turističkih.
Vlasti arktičkih regiona smatraju da potreba uprošćavanja sistema dodele zemljišta postaje sve aktuelnija, budući da se do kraja leta očekuje da stupe na snagu zakoni o državnoj podršci preduzetničkoj aktivnosti na Arktiku. To će predstavljati podsticaj lokalnom stanovništvu za bavljenje preduzetništvom na svom zemljištu.
„Sama ideja je dobra, zemljište treba da bude iskorišćeno, a Sever moramo naseliti. Mogućnosti za naseljavanje Severa ima mnogo. Uprkos činjenici da klima nije prijatna kao na jugu, ipak, postoje prednosti življenja na Severu. Međutim, pitanje je pravilnog izbora tih lokacija. Ono što je najvažnije jeste dostupnost infrastrukture, dostupnost obrazovnih sistema, zdravstvenih sistema, socijalna podrška, dostupnost digitalnih usluga itd. Odnosno, ovde treba pristupiti vrlo mudro. Ako se tome pravilno pristupa, to je pozitivan korak, a ako se samo iznese ideja, napišete nacrt zakona i odstupi onda je sve uzalud“, kaže za Sputnjik ruski ekspert Grigorij Dobromelov.
Stvaranje uslova za život i otvaranje radnih mesta na Arktiku
Odluka Vlade da podeli besplatno zemljište na Arktiku prvenstveno je posledica neprestanog odliva ljudi i radnosposobnog stanovništva iz regiona, koje je započelo još od sovjetskih vremena. Površina te teritorije zahvata više od 20 odsto Rusije, a tu trenutno živi 2,5 miliona ljudi, od čega je 90 odsto njih u gradovima - uglavnom u Murmansku, Arhangelsku i Norilsku. Granice ovih gradova godišnje se smanjuju upravo zbog odliva stanovništva, pa je cilj države da zadrži ljude i stvori uslove za normalan život, a takođe jedan od zadataka je i otvaranje novih radnih mesta. Pored toga, napravljeni su i veliki programi za razvoj Arktika, regiona koji ima ogromna prirodna bogatstva i pruža mogućnost transporta robe preko Severnog morskog puta. Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je ovog meseca paket zakona o stvaranju posebnog režima na Arktiku, kojima se, između ostalog, preduzećima daju poreske olakšice, a uspostavljen je i režim slobodne carinske zone u velikom broju arktičkih regiona.
Pored izuzetno surove klime, jedan od glavnih problema ovog regiona je ograničeno ili potpuno odsustvo infrastrukture, ali je plan države da tu situaciju promeni. Potrebno je obezbediti vodu, grejanje, redovno snabdevanje strujom, kanalizaciju... Sve su to poteškoće koje treba prevazići na Arktiku i zbog toga je teško predvideti koliko će ljudi uopšte biti voljno da se uključi u ovaj projekat.
„Ovo je pre svega socijalno pitanje, jer ako ne sačuvamo ljude na Severu, onda je besmisleno govoriti o nekoj vrsti razvoja arktičkog regiona. Dakle, ovo podrazumeva investicije države, investicije kompanija, jer imamo pet ili šest velikih kompanija koje posluju na ruskom Arktiku. Između ostalog, to je i njihov zadatak, s obzirom da im je potreban stručni kadar koji će tamo raditi... Već je svima jasno – i predsedniku zemlje i Juriju Trutnjevu, koji se bavi razvojem Arktika - da Arktik nećemo moći da razvijamo sa sezonskim radnicima, jer ga tako nećemo sačuvati. U određenoj meri je i to potrebno i opravdano, ali postojeće gradove na Arktiku moguće je sačuvati i razvijati samo stvaranjem prijatnog, urbanog okruženja. Nema drugog načina“, kaže Dobromelov.
Država skovala plan za „arktički hektar"
„Arktički hektar" je zapravo pokušaj širenja ideje o "Dalekoistočnom hektaru“ na severne delove Sibira, Urala i evropskog dela Rusije, tim pre što je sada Arktik takođe u nadležnosti Ministarstva za razvoj ruskog Dalekog Istoka.
Eksperti kažu da je „Dalekoistočni hektar“, program koji je usvojen u junu 2016. godine, privlačniji od Arktika, jer su klimatski uslovi potpuno drugačiji. Krajem prošle godine vlasti su saopštile da je hektar na Dalekom istoku dobilo više od 75 hiljada ljudi, a u regionu je, za to vreme izvedeno više od 2.100 projekata sa državnom podrškom.
Po mišljenju stručnjaka, besplatne parcele zemljišta tražiće uglavnom oni koji tamo već žive i koji su spremni da poboljšaju svoje životne uslove. Eksperti smatraju da će uz pomoć "besplatnog hektara", vlasti možda uspeti da smanje odliv ljudi iz ovih krajeva, ali ostaje pitanje da li će uspeti da privuku i druge ljude i nasele ovaj deo zemlje.
Dobromelov smatra da će biti potrebno najmanje godinu dana da se ceo program „arktički hektar“ pravilno pripremi i da će te tek nakon godinu-dve ljudi moći da dobiju te hektare. On ističe da država sada radi na stvaranju povoljnijih uslova za privatne investicije i stvaranju novih radnih mesta u ruskoj Arktičkoj zoni, a to će dovesti do poboljšanja kvaliteta života na Arktiku.
„Do tada će država moći da investira u infrastrukturu i pripremi te parcele. Dakle, ne govori se o tome da moramo sada i odmah da potrčimo i razgrabimo te hektare zemlje na Arktiku. Ovo je pitanje sistemskog, strukturnog, sveobuhvatnog pristupa. Priče da nema novca nisu tačne. Imamo dovoljno para u privredi, pogotovo jer je sada država prešla na drugi sistem i usvojila program infrastrukturnih obveznica. Pre pet ili šest godina predložili smo Ministarstvu ekonomskog razvoja i Ministarstvu za regionalni razvoj da naprave arktičke obveznice tj. da za arktičke projekte, uključujući i infrastrukturne, daju državne garancije... Srećom, sada se na to ide. Mislim da su arktičke obveznice vrlo dobar instrument koji se može koristiti u budućnosti i tako naći novac za infrastrukturu“, kaže Dobromelov.
Ministarstvo za razvoj Dalekog istoka i Arktika smatra da je „arktički hektar“ odlična mogućnost za razvoj okolne individualne stambene gradnje.
Kako se ne bi donosio novi zakon pribeglo se amandmanima na federalni zakon o „dalekoistočnom hektaru“. Međutim, između Dalekog istoka i Arktika postoje bitne razlike. Recimo, arktički regioni pozvani su da ustanove granice dodeljivanih parcela tako da odobrene teritorije mogu da obuhvate područje grada, dok su na Dalekom istoku napravljene „tampon zone“ u kojima se ne može dobiti zemljište.
