Posla u malinjacima je manje nego pre. Ove godine su zbog ranijeg nezadovoljstva cenom koju su diktirali hladnjačari zasadi pod malinom 10 odsto manji, ali je obim posla umanjio i prinos koji je manji 30 do 50 odsto, kaže za Sputnjik predsednik Asocijacije proizvođača malina Dobrivoje Radović.
„Malina je bila u veoma dobroj kondiciji, ali je došlo do pada prinosa zbog elementarnih nepogoda, grada i poplava. Između 1000 i 1500 hektara malinjaka je nestalo. Sve maline koje su bile pored reka tu više ne postoje. Ne samo da više nema malinjaka, nego tu više ne postoji ni rodna njiva“, ističe naš sagovornik.
On napominje da to nije samo slika i prilika malinjaka, nego i drugih kultura.
Više berača od malina
Po njegovoj oceni, teška situacija koju je izazvala pandemija, pa i potreba za poslom i zaradom, kao i oko pola miliona ljudi koji su se vratili iz inostranstva gde su radili povremene i sezonske poslove i nemogućnost da se tamo vrate, doveli su do toga da ove godine berača ima dovoljno.
„Ove godine su to novi berači. Kod mene rade uglavnom Romi. Ima i nešto Srba i oni su pretežno sa juga Srbije. Ljudi nemaju za egzistenciju i došli su da zarade dinar. Neki su tu i porodično“, kaže predsednik Asocijacije proizvođača malina.
Sve obezbeđeno i skoro 800 evra mesečno
Plaćeni su zavisno od toga kako beru - 55 do 60 dinara od kilograma, ili dobiju dnevnicu od 2.000 do 3.000 dinara, koliko zarade vrhunski berači. Pritom, kako kaže, ni o čemu ne brinu, njihovo je samo da rade.
„Oni su tu kod nas mesec i po, dva, dolaze u sve sređeno. To nisu šupe, imaju svoja kupatila, vrhunski smeštaj, sve opremljeno, čisto, okrečeno. Tri obroka dnevno im spremamo, i obavezno je jedan kuvan, ili ručak ili večera. Imaju obezbeđene napitke, lekove, sve im nabaljamo i brinemo o njima kao da su nam najrođeniji“, slikovit je naš sagovornik.
Prvih deset dana mora da se uloži ogroman trud da se berači uvedu u posao, da im se objasni kako se radi, a da se ne napravi šteta na malinjaku.
Ljudi treba da se sačuvaju od virusa, higijena i vojnička disciplina, kaže, moraju da budu na maksimalnom nivou i zato o svemu tome treba brinuti.
Sagovornik Sputnjika napominje da u svom malinjaku na dva hektra, do branja nije angažovao nijednog dodatnog radnika, da su sve što je trebalo završavali ukućani – povezali malinu, plevili je, primenili agrotehničke mere. To uvek rade sami, a ove godine sve i da su hteli ispomoć to nije bilo moguće u uslovima policijskog časa i nemogućnosti kretanja.
Sve što važi za malinu, 99 odsto, kaže, važi i za druge kulture gde samo ruka mora da odradi glavni deo posla.
Na pitanje koliki malinjak može radom da pokrije samo domaćinstvo, pa i berbu, on ukazuje na to da četvoročlana porodica to može na oko 30 ari, najviše 40, pa da očekuje neki prihod.
Radović, koji osim dva hektra pod malinom ima i isto toliko pod kupinom, uz rad porodice angažovao je još 24 berača, od kojih su 20 Romi.
Radije biraju kućni budžet nego posao u malinjaku
Očigledno je da je, pre korone, za mnoge bez posla u Srbiji ovaj sezonski posao bio manje primamljiv od nekih sličnih u inostranstvu gde su do ove godine mogli da računaju na bolju zaradu.
Druga kategorija su, kaže Radović, mladi ljudi bez posla, ali kojima nije ugrožena egzistencija jer su navikli da ih roditelji i dalje finansiraju.
Prošlo je ono vreme kada su po završetku škole mladi ljudi išli u berbu voća ili na bilo koji drugi sezonski posao da bi sebi obezbedili džeparac ili priuštili letovanje, a neki i dalje školovanje.
Ali, kad udari nevolja, kao sada korona, mnogi prestaju da budu previše izbirljivi da bi zaradili dinar.
