Istraživači su analizirali oscilacije prosečne temperature u Sibiru od januara do juna 2020. godine, kao i rekord u Verhojansku, gde je 20. juna temperatura vazduha dostigla najviše stepeni u istoriji sistematskih posmatranja vremena i klime u Arktičkom regionu, navodi se u istraživanju objavljenom na sajtu za praćenje klimatskih promena.
„U oba slučaja utvrdili smo da bi takvi događaji bili praktično nemogući bez klimatskih promena uzrokovanih ljudskim aktivnostima“, ističe se u izveštaju.
The recent prolonged Siberia heat wave can be directly related to human-induced #climatechange. Attribution analysis by P.P. Shirshov Institute, @uniofoxford, @metoffice, @ETH_en, @SISeneviratne, Mathias Hauser @ClimateFlavors et al. https://t.co/ly2hETVR3J pic.twitter.com/OcwTPdguA9
— D-USYS@ETH (@usys_ethzh) July 16, 2020
Naučnici su otkrili da klimatske promene u regionu doprinose dugotrajnim talasima nenormalnih vrućina. Upotreba različitih modela predviđanja i rezultati prethodnih zapažanja pokazali su da bi prosečna temperatura u ovom regionu trebalo da bude dva stepena niža da je toplotni talas stigao 1900. godine.
U Sibiru će 2050. godine srednja temperatura biti za 2,5 stepena viša nego 1900. godine, ali bi se moglo desiti da bude i sedam stepeni viša, što će dovesti do intenzivnijeg topljenja permafrosta.
Ovo nije isključivo ruski problem, podsećaju naučnici. Mnoge zemlje za koje je ovaj proces aktuelan razvijaju i primenjuju različite metode za rešavanje problema. Na primer, već se upotrebljavaju sezonski uređaji za hlađenje kako bi se smanjila temperatura tla na gradilištima važnih infrastrukturnih objekata, kao što su putevi ili železnice.
