Istraživanja srpski naučnika na tom institutu razlikuju se u odnosu na svetska jer nisu primećeni padovi koncentracije antitela nakon tri-četiri meseca, navodi naša sagovornica.
„Primenom seroloških testova moguće je utvrditi ko su asimptomatski slučajevi, koji potencijalno mogu i da prenesu zarazu. Oni su praktično za širenje zaraze i najopasniji zato što ne možete da ih izolujete iz kolektiva jer se simptomi na njima ne vide“, dodaje ona.
Na pitanje da li oni infekciju šire više nego oboleli koji imaju simptome, doktorka kaže da to nije slučaj i da oni infekciju šire na isti način samo su opasniji jer su neprepoznatljivi.
Saradnica na Institutu ističe da je potrebno pratiti dve klase antitela, ona koja se javljaju kad infekcija dospe u organizam – IGM, i ona koja nastaju 7-10 dana i koja su trajna ili zaštitna antitela – IGG.
„Kod nekoga se pojavi koncentracija IGM antitela čak i nekoliko dana pre simptoma do nekoliko dana nakon pojave prvih simptoma. Tada treba raditi serološke testove jer se onda dobija potpuno pouzdan rezultat. Ta IGM antitela rastu onda još nekoliko nedelja, a zatim njihova koncentracija opada. IGG (zaštitna, trajna antitela) javljaju se od 7. do 10. dana i opstaju, kako naša istraživanja pokazuju, četiri meseca bez pada“, ističe Marija Gnjatović.
Da li u ta četiri meseca osoba može ponovo da se zarazi, niko ne može da tvrdi, kaže ona i dodaje: „Imali smo slučajeva da kod nekih pacijenata dolazi do ponovnog povećanja IGM antitela, kao da je osoba ponovo bila izložena, ali bez simptoma. Pretpostavljamo da je rast tih antitela bio posledica ponovnog izlaganja“, zaključuje.
Doktorka Gnjatović je dodala da, zahvaljujući testovima INEP-a na atitela, sasvim se pouzdano vidi da je u pitanju Sars-KoV-2 a ne neka druga virusna infekcija.
Pročitajte i:
