Hrvatski mikrobiolog profesor Gordan Lauc, jedan od članova te grupe koja je okupila 51 naučnika, kaže da je reč o velikoj studiji koja pokazuje sezonski učinak virusa SARS-KoV-2 u koju je uključeno 6.914 pacijenata hospitalizovanih zbog virusa korona i 37.187 osoba koje su samostalno prijavljivale simptome korone u Velikoj Britaniji.
„Praćen je individualni tok bolesti 6.914 hospitalizovanih pacijenata. U svim bolnicama je uočeno da se smrtnost znatno smanjila. Za to postoji više mogućih objašnjenja, ali istraživanje upućuje da je najverovatnije objašnjenje promena temperature, tj. dolazak proleća“, kaže Lauc i naglašava da se virus nije promenio, već je reč o učinku koji je posledica uslova u kojima virus deluje na čoveka.
Objasnio je i da molekularni mehanizmi koji su podloga sezonske prirode respiratornih virusa uključuju dva ključna elementa: glikane i vlažnost vazduha.
„Problem u sezoni grejanja je što je relativna vlažnost vazduha u grejanim prostorima vrlo niska, što inaktivira našu mukoznu barijeru i omogućava virusima da se lakše šire“, kaže Lauc.
Prema njegovim rečima, čini se da je prestanak grejanja umanjio težinu simptoma u celoj Evropi, ali to, nažalost, znači da se virus zapravo nije promenio.
Zato bismo, ističe, početkom sezone grejanja mogli ponovo imati više teških oblika bolesti, rekao je Lauc za zagrebački Večernji list.
Kako je naveo i na svojoj Fejsbuk stranici, u većem delu sveta trenutno je manje smrtnih slučajeva, a pao je i broj teških slučajeva, samo još nije jasno da li je smanjen broj teških slučajeva posledica sezone ili smanjenog broja infekcija zbog socijalnog distanciranja.
Lauc kaže i da osim uticaja na prenošenje virusa, toplo vreme može uticati i na sposobnost ljudi da se bore protiv virusa i tako spreče razvoj teškog oblika bolesti.
Iako je to u ovom trenutku dobra vest, ističe Lauc, to, nažalost, znači da bi s povratkom zime mogao ponovo da nastupi teži „zimski“ kovid 19.
„A čini se da to upravo sada vidimo na južnoj hemisferi, gde sada počinje zima i vidimo sve više teško obolelih“, naveo je prof. Lauc.
Nisu, međutim, ni naučnici ujedinjeni. Prof. Stipan Jonjić, pročelnik Zavoda za histologiju i embriologiju i šef Centra za proteomiku Medicinskog fakulteta Riječkog univerziteta, kaže da do sada još uvek nema čvrstih naučnih dokaza koji bi potkrepili tezu o sezonalnosti novog korona virusa.
„Nauka uvek traži potvrde, to je tako, ali se nikada nipošto ne bih svađao sa kolegama niti ih dovodio u pitanje, nikako“, rekao je i kao primer naveo Indiju, gde je, kažE, sada užasna situacija sa virusom, a veoma je toplo. „Ne vidim da je toplina tamo pomogla, odnosno da se pokazala sezonalnost virusa. Ali, možda grešim, to je moguće, naravno“, navodi Jonjić.
Pročitajte i:
