Dok zbog slabog interneta na beznzinskoj pumpi pokušavamo da razaznamo šta nam govori Aleksandrar Babić, čujemo kako mu sufliraju ostali članovi ekipe, jer, važno je da se zna pravi cilj - na put su pošli da bi pokazali kako se u duhu pravoslavlja, molitvom, slogom i žrtvom - brane svetinje.
Blagoslov iz Hilandara za odbranu svetinja
Zatekli smo ih u Bugarskoj, u koju su upravo ušli iz Grčke. Još su puni utisaka iz Hilandara, u kome jako dobro znaju zašto su pošli na ovako neobičan put. Dočekani su i ispraćeni sa blagoslovom. Bratija je imala samo reči hvale za naš poduhvat, a spakovali su nam i nešto hrane za put, kaže za Sputnjik Aleksandar Babić.
"Otac Jefrem, jedan veliki duhovnik, doneo nam je iz hilandarskog vrta krastavac, paradajz, luk i paprike. Rekao, odmarajte se, treba vam ovo za put. Doneo je i vino, na moju primedbu da ne možemo sve to poneti, kazao je, pa možete nekoliko litara. Milo mi je bilo, nismo mogli da ga odbijemo, da ne uzmemo taj dar. Dobili smo i sveće, ikone i tamjan“, priča nam Babić.
On i Čedo stari su znanci sa ovakvih molitvenih putovanja. Prošle godine pešačili su 23 dana do Hilandara. Ovoga puta iskušenja su počela na samom početku, jedva su ušli u Grčku zbog situacije sa koronavirusom. Čekali su dva dana, spavali na granici u vrećama.
Pomoć Srbina iz Crne Gore
Na putu su već šest dana, prvu noć spavali su na plaži, a ostale u šumama. Željko priča da su jednu noć proveli i u krevetu, zahvaljujući njihovom zemljaku, sportisti Željku Lekoviću, koji je želeo da se makar na taj način uključi u odbranu svetinja.
"Kad je čuo za naš poduhvat, odmah se javio, ali nije mogao da nas nađe. Tek treći dan nas je pronašao. Sinoć je čak došao na granicu sa Bugarskom da nam donese giros i lubenicu“, priča Babić zahvalan na podršci i darovima.
Put velikih iskušenja
Da bi učesnici najduže litije za odbranu svetinja stigli u Crnu Goru, potrebno im je mesec dana pešačenja. Trenutno se osećaju dobro, iako su prošli i teške, nepristupačne terene kroz Grčku. Išli smo preko brda i šuma da bi skratili put, ali pre svega da bi izbegli asfalt koji, ubija tabane, objašnjava Aleksandar Babić.
„Bilo je dosta iskušenja, zmija, ali Gospod nas je sačuvao. Juče smo išli nekim njivama, sa obe strane bilo je sto košnica pčela, nismo mogli da se vratimo, daleko je. Pomislio sam, šta ako je neko od nas alergičan, ako nekoga ubode pčela, eto problema. Ali, eto, Bog nas čuva, prošli smo i tu bez problema. Hoću da vam kažem na koja iskušenja nailazimo i kakve nepredviđene situacije mogu da se dese, ali uz božiju pomoć sve ćemo da savladamo i stignemo do cilja“, priča Babić za Sputnjik.
On procenjuje da će im trebati najmanje šest dana hoda kroz Bugarsku, nažalost asfaltom, zatim više od 10 kroz Srbiju i još nekoliko kada uđu u Crnu Goru do manastira Ostrog. Biće to i kilometarski i vremenski najduža litija za odbranu svetinja.
Upornost i duhovna snaga na putu gospodnjem
Aleksandar Babić je preduzetnik, ima kamion, sa 40 godina još igra rukomet. Zato je, kaže, tako vitalan i može da pešači. Oženjen je, ima dva sina i dve ćerke.
Čedomir Đačić je u Crnoj Gori javna ličnost, umetnik, bavi se komponovanjem. I tekstopisac je, ima 62 godine, ali je, primećuje njegov saputnik u odbrani svetinja, u odličnoj formi. Prošle godine prepešačio je 800 kilometara sa istim ciljem, u slavu Boga i blaženopočivšeg partijarha Pavla.
Najmlađi član ekipe, Miloš Ajković sa našim sagovornikom već je hodao od Hrama Svetog Save do Podgorice, da pokaže koliko je u ovoj borbi važno biti uporan i duhovno jak, ima 25 godina.
„Miloš je dečko broj jedan, dobar čovek koji će sve ovo izdržati, jer, važan je cilj, podrška našem narodu u odbrani svetinja u Crnoj Gori“, kaže nam Aleksandar Babić na kraju razgovora koji nije dugo trajao. Treba iskoristi dan za hodanje, dok je sunce još visoko.
Najduža litija za odbranu svetinja na put je pošla uz blagoslov vladike mileševskog Atanasija, a kako kažu njeni učesnici, sigurno će se nastaviti, jer oni idu putem gospodnjim.
