Dokument je objavljen na zvaničnoj internet stranici pravnih informacija Kremlja.
Prema uslovima sporazuma, Rusija će predati Srbiji 166. stranicu Miroslavljevog jevanđelja koju je Ruska nacionalna biblioteka u Sankt Peterburgu dobila 1883. godine kao deo zbirke episkopa Porfirija Uspenskog.
Srbija će predati Rusiji sedam slika Nikolaja Reriha, koje se čuvaju u Narodnom muzeju u Beogradu.
Autentičnost slika, kao i njihova istorijsko-kulturna vrednost utvrđena je prilikom ekspertize koju su na licu mesta utvrdili stručnjaci Državnog muzeja Istoka.
Prethodno je u januaru ove godine Narodna skupština Srbije usvojila Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije i Vlade Rusije o primopredaji lista Miroslavljevog jevanđelja Srbiji i slika Nikolaja Reriha Rusiji.
Sporazum o tome postigli su predsednici dve zemlje tokom posete Vladimira Putina Srbiji u januaru prošle godine.
Miroslavljevo jevanđelje
Miroslavljevo jevanđelje je najstariji sačuvani srpski rukopis na ćirilici, a 166. stranica je jedina koja nedostaje.
Reč je o neprocenjivoj dragocenosti, najstarijem i najvrednijem sačuvanom srpskom ćiriličnom spomeniku.
Reč je o stranici koju je Porfirije Uspenski isekao i poneo sa sobom tokom boravka na Hilandaru, na Svetoj gori, jer je bio fasciniran izgledom tog rukopisa.
Na toj stranici se nalaze čtenija za 20. januar, praznik Jovana Krstitelja. Ukrašena su inicijalom s likom vavilonske bludnice, što je metafora za zlu Irodijadu, ženu cara Iroda, koja je od muža zahtevala glavu Svetog Jovana. List se od 1846. do 1883. nalazio u Kijevu, a zatim je prenet u Imperatorsku javnu biblioteku, današnju Nacionalnu biblioteku Rusije u Sankt Peterburgu.
Miroslavljevo jevanđelje je pisano na staroslovenskom jeziku. Ono je zapravo jevanđelistar, bogoslužbena knjiga koja ima delove četiri jevanđelja raspoređene prema redosledu čitanja u toku crkvene godine. Knjigu krasi čak 296 minijatura crtanih perom, a zatim bojenih četkicom i ukrašenih zlatom. Ono je 2005. godine upisano u Uneskovu listu „Pamćenje sveta“.
Miroslavljevo jevanđelje koje se i danas čuva u Narodnom muzeju zbog izuzetne vrednosti i posebnog načina zaštite i čuvanja javnosti, pokazuje se samo u retkim prilikama.
