Beograd želi da se razgovara o Zajednici srpskih opština, energetici, telekomunikacijama, a Priština je svoje teme definisala u pet tačaka. To su: Sveobuhvatni mirovni sporazum između Republike Kosovo i Republike Srbije koji treba da rezultira uzajamnim priznanjem. Obaveza EU da uključi priznanje Kosova od strane pet zemalja EU. Članstvo Kosova u UN što podrazumeva zamenu Rezolucije 1244.
Beograd i Priština za stolom posle 20 meseci
Kako će Brisel pomiriti svoj dnevni red sa željama Beograda i Prištine i o čemu će se zaista pričati u četvrtak u Briselu?
Naši sagovornici Bojan Milisavljević i Ramuš Tahiri kažu da je lepo što postoji spisak želja sa obe strane, ali veruju da će tema prvog susreta biti dogovor o daljoj metodologiji, formatu i ritmu kojim će se odvijati dalji sastanci.
Bojan Milisavljević sa Pravnog faklteta u Beogradu napominje da je sama činjenica da su Albanci pristali na razgovor, pokazatelj da su svesni da tema ovog prvog sastanka ne mogu da budu tačke koje su naveli.
„Zajedničkih tema ima, i dobro je što se EU opet aktivirala i što njihov pregovarački tim pokazuje sluh za nas i za naše zahteve. To je konstruktivan pristup koji omogućava nastavak pregovora. Kosovska strana ima krajnju poziciju koju je odmah iznela, ali jasno je da se na početku obnovljenih pregovora o tome neće govoriti,“ kaže Milisavljević.
Neće biti razgovora o statusu
Milivojević je uveren da će tema ovog sastanka biti usmerena ka temama koje su životno važne za svakodnevni život i koje mogu da daju brze rezultate.
„To su teme vezane za infrastrukturu, privredu i to su stvari koje koriste građanima i o kojima može i mora da se odmah razgovara. Razgovor o statusnim stvarima svakako ne dolaze u obzir,“ napominje naš sagovornik.
Milivojević ukazuje i na to da je početak pregovora uz posredovanje EU počeo kao statusno neutralan, ali da je posle potpisivanja SSP-a sa Kosovom to sada diskutabilno, što je još jedna od nedoumica koja treba da se raščiste tokom pregovora.
Ramuš Tahiri, politikolog sa Kosova, smatra da je „dobro to što pregovori ponovo počinju jer to znak da Kosovo želi da ozvanični svoj status, a napominje da je to potrebno i Beogradu, ako želi da napreduje ka EU.
„Važno je da su saglasni da razgovaraju. Normalno je da imaju oprečne stavove. Razgovaraće se o onim temama o kojima se dve strane slažu. O statusnom pitanju ni sada ni kasnije ne mislim da će se razgovarati jer je to za Kosovo gotova stvar", dodaje on.
Po Tahirijevom mišljenju prvi sastanak će možda proteći u nekom sumiranju šta je ostvareno od 36 sporazuma koje su Kosovo i Beograd postigli i dokle se stiglo.
„Mislim da bi tema razgovora trebalo da bude i formiranje ZSO, jer se neki od sporazuma sprovede, a neki ne“, kaže Tahiri.
I ZSO na stolu
On navodi i da Beograd po tim sporazumima nije vratio Kosovu zemljišne knjige. Podseća da je srpska četvoročlana komisija statut ZSO napravila i predala ga Briselu, ali EU nije strana u pregovorima.
„To znači da bi taj dokument trebalo da se preda Prištini, i moguće je da će se to sada i desiti,“ dodaje Tahiri.
Podsećanja radi Miroslav Lajčak je u trenutku kada je preuzeo dužnost posrednika u razgovorima između Beograda i Prištine rekao da će sve tačke Briselskog sporazuma morati da budu primenjene uključujući i formiranje ZSO.
U kosovskoj štampi se spekuliše i o tome da će Priština insistirati na tome da se preispitaju neki od sporazuma sa Beogradom ili bar da se preciziraju ili revidiraju, jer je prošlo mnogo vremena od njihovog potpisivanja. Pritom, ne navode o kojim je sporazumima reč.
