U jedinoj preostaloj Teslinoj laboratoriji, Vordenklif, povodom 164. godine od rođenja jednog od najvećih umova sveta, održana je, šest nedelja pred početak zvaničnog prikazivanja, onlajn premijera filma o „Tesli“.
Direktor Tesline laboratorije Mark Alesi razgovarao je sa Almereidom, Hokom i Meklahlanom, koji su tumačili uloge dva „vatrena suparnika“, Teslu i Tomasa Alvu Edisona, i prvo pitanje bilo je šta bi danas pitali Teslu kada bi imali priliku, prenosi Tanjug.
Hok je rekao da bi pitanje za Teslu bilo o pandemiji, šta možemo da naučimo u ovom momentu: „Novi virus ga ne bi iznenadio, on je poznati germofob i zato bih ga pitao kako možemo da promenimo sebe u ovo vreme“, rekao je Hok i dodao da bi ga pitao i o nauci, religiji, umetnosti i značenju života.
Meklahlan je dodao da bi ga ipak prvo pitao kako je zadovoljan glumom Hoka, a potom je dodao da bi akcenat stavio na odnos sa Edisonom, jer bi bilo mnogo zanimljivo iz Teslinog ugla čuti kako je sve to izgledalo.
Od protagonista se mogao čuti i neki drugi pristup tom rivalskom odnosu, koji možda i nije bio tako žestok, da je Edison Tesli nudio pomoć kada mu je laboratorija uništena.
Jedno od pitanja odnosilo se na činjenicu da u filmu nema Marka Tvena, Teslinog važnog prijatelja, čije je knjige čitao u Smiljanu, u Hrvatskoj, u nekadašnjoj Austrougarskoj, iz koga je otišao sa 17 godina, a na to je Almereida rekao da je tu ulogu namenio Semu Šepardu, koji je umro i da zato nije mogao da zamisli da ga igra bilo ko drugi.
Almereida je naveo da ga je sa 16 godina zainteresovala knjiga o Tesli iz 1944, objavljena godinu dana nakon smrti velikog pronalazača, da je bila uzbudljiva, puna drame.
„Zamišljao sam dok sam čitao sve te scene, čoveka koji stvara svetlo i nove tehnologije“, rekao je Almereida i podsetio da je scenario napisao pre skoro četiri decenije.
„Svet se od tada promenio mnogo, promenilo se mnogo i u meni, ostalo je pet nedirnutih originalnih scena iz tog scenarija“, rekao je reditelj i dodao da bi voleo da ima više filmova o Tesli, i to sa velikim budžetom, koji bi osvetlili 50 godina Teslinog života u USA.
„Mi smo zbog budžeta prekinuli priču (o životu Tesle) 1901, i nastavili je 1943. (godini njegove smrti)“, rekao je Almereida i dodao da mu je Hok neizmerno pomagao oko scenarija.
Naveo je da je tada imao na umu da SAD nisu prihvatile i prigrlile Tesline ideje na pravi način, i da je na neki način zbog toga bio napušten i zaboravljen.
„Tesla je bio nepobitno briljantan, bez obzira na neke mitološke priče i stripove, istina o Tesli oduzima dah“, rekao je reditelj.
Hok je rekao da je uživao dok je čitao Teslina pisma, eseje, sve što je mogao da nađe o njemu, ali da to nije dokumentarna već Almereidina priča o Tesli koju je on želeo da ispriča još i pre nego što su sva trojica, Almereida, Hok i Meklahlan, zajedno radili na Šekspirovom „Hamletu“.
„Ako si ozbiljna osoba, zanima te nauka, filozofija i umetnost, čućete ime Tesla u svakom trenutku. Kada sam radio na građevini da bih uštedeo novac za koledž, neću to zaboraviti, imao sam 20 godina, momak koji je klesao kamen, rekao mi je tada treba da pročitaš tekst o Nikoli Tesli“, rekao je Hok i dodao da Tesla, koji ponekad izgleda kao da je zaboravljen, dotiče svakoga ko brine o ljudima, ili se oseća pomalo izgubljeno i ignorisano.
Film, predstavljen na Sandens festivalu, počeće da se prikazuje onlajn i u Drajv-in bioskopima 21. avgusta.
Pročitajte još:
- Hit na društvenim mrežama: Američka markica s natpisom — Nikola Tesla američko-srpski genije
- EU uči decu da je Nikola Tesla Hrvat
- Zašto su Nikolu Teslu fascinirale piramide /video/
- Na današnji dan Nikola Tesla je održao govor u Beogradu: „Vazda ostajem samo Srbin i ništa više“
