Prema rečima nekadašnjeg ambasadora Srbije u Vatikanu, Turskoj i pri Unesku, univerzitetskog profesora dr Darka Tanaskovića, Aja Sofija je toliko impozantna, da imate utisak da ste ušli u građevinu koja kao da nije delo ljudskih ruku, pa je sasvim jasno da taj aspekt vladanja, upravljanja njome predstavlja izuzetno snažnu polugu moći. Međutim, dodaje, ta poluga moći može biti i bumerang i može se okrenuti protiv onoga ko misli da se njome može manipulisati na ovakve načine.
Erdogan ispucao poslednji adut
„On ovo radi u inat onom delu sveta za koji smatra da nepravedno tretira Tursku i njega lično i ponaša se, u neku ruku, kao ’grogirani‘ bokser koji zadaje udarce koji su, ponekad, ubitačni. Međutim, ovo nije tako kratka borba i nisu samo tri runde. Mislim da je ovim potezom ispucao poslednje adute, jer na simboličkom i civilizacijskom planu Erdogan teško da može da ima još neki adut koji bi mogao da odigra, naročito u pogledu zastrašivanja nemuslimanskog dela sveta“, primećuje Tanasković.
Kako kaže, Erdogan jeste veoma sposoban političar i harizmatična ličnost, naročito na unutrašnjem planu.
„Međutim, na planu spoljne politike njegove megalomanske ideje i pokušaji realizovanja neoosmanističkog sna, odnosno ta vizija Turske kao jedne od najvećih i najjačih država na svetu 2023. godine, što je on obećao zajedno sa tadašnjim ministrom Davutogluom, vrlo često dolazi u sudar sa međunarodno-političkom realnošću, poput fijaska u Siriji. Zato traži prostor gde bi demonstrirao tu snagu Turske i vratio je ponovo na veliku svetsku scenu“, ukazuje Tanasković.
Slično razmišlja i profesor Filozofskog fakulteta, istoričar i stručnjak za vizantijsku epohu dr Vlada Stanković, koji kaže da je fenomen Svete Sofije fenomen ljudske civilizacije, a odluka Kemala Ataturka iz novembra 1934, kojom je ova građevina postala muzej, značila je ne samo pogled u budućnost, nego i svesni raskid sa osmanskom prošlošću.
„Novoosmanska ideologija koja je poslednjih deceniju i po ili dve na snazi u Turskoj, ide postepeno ka obnovi i veličanju potisnutog osmanizma, doduše uglavnom diplomatskim sredstvima. Ali, ovaj potez turskog predsednika je posebno problematičan iz jednog razloga — to je poslednji potez, jer nakon njega u tom civilizacijsko-kulturnom smislu nije mu ostao nijedan drugi. Naime, on je godinama nagoveštavao i pretio da će Sveta Sofija biti vraćena u status džamije, ali jednom kada se to uradi, ne znam šta je sledeći korak na tom planu. Naravno, postoji diplomatija, međunarodna politika, postoji i sila, ali je na civilizacijskom planu on ostao bez argumenata kojim bi mogao da preti, da bi zauzvrat dobio nešto i od hrišćanske Evrope, i od hrišćanske Amerike, i od hrišćanske Rusije“, primećuje Stanković i dodaje da je Erdoganov potez vrlo neobičan ukoliko i dalje želi da pregovara i ima saveznike, a ne suparnike, protivnike ili čak neprijatelje.
Nemerljiv značaj Svete Sofije
Istorijski značaj Svete Sofije je nemerljiv, napominje Stanković, jer je reč o jednom od najpoznatijih i najikoničnijih spomenika vere, hrišćanske, a kasnije i muslimanske i svetske kulturne baštine uopšte.
„Sveta Sofija u obliku u kojem danas stoji u srcu starog dela modernog Istanbula, sazidana je u šestom veku. Međutim, njen značaj je i verski i istorijski, ali pre svega simbolični. Mislim da je to presudilo da predsednik Erdogan donese ovu odluku. Ipak, verujem da će ga iznenaditi reakcije koje će uslediti na ovaj potez, a pogotovo nakon prvih molitvi u Svetoj Sofiji. Verujem da će se one proširiti kao kamen koji je bačen u relativno mirno jezero“, smatra Stanković.
Profesor Tanasković se pak pribojava da međunarodne reakcije neće biti takve da će moći da promene tok događaja i podseća da su i reakcije na Erdoganove najave da će promeniti status ovog svetskog kulturnog dobra bile mlake.
„On je ranije pomalo taktizirao i oklevao pribojavajući se reakcija u svetu i kalkulišući da li će mu na međunarodnom planu više doneti ili oduzeti to što bi ovu crkvu ponovo pretvorio u džamiju. Međutim, od pre izvesnog vremena on je praktično zaratio i posvađao se sa svima onima do čijeg je mišljenja ranije donekle držao. Zato je, s obzirom na unutrašnje prilike u Turskoj, bilo sasvim jasno da prethodna odluka Vrhovnog suda da se iz proceduralnih razloga odbije zahtev jedne islamističke grupe o poništavanju Ataturkovog dekreta, kojim je Aja Sofija postala muzej, zapravo ne znači ništa i da će se naći drugi put kako bi ova velelepna crkva ponovo postala džamija. To je Državni savet i učinio posle samo 17 minuta većanja i dao predsedniku mogućnost da svojim ukazom izmeni Ataturkov dekret“, objašnjava Tanasković.
Podsetimo, Aja Sofija (Sveta Sofija) izgrađena je za vreme cara Justinijana i predstavljala je simbol pravoslavlja, ali i moći Vizantije sve do pada Carigrada 29. maja 1453. godine, kada je turski sultan Mehmed Drugi Osvajač ušavši u grad obavio molitvu u ovoj bogomolji. Time je simbolično postala džamija, a Carigrad prestonica Osmanske imperije. Odluku o dodeli statusa muzeja Svetoj Sofiji doneo je bivši predsednik Turske Mustafa Kemal Ataturk 1934. godine.
