Đukanović u intervjuu za Pobjedu ocenjuje da odnosi Crne Gore i Srbije nisu dobri, ali da zvanična Podgorica ničim tome ne doprinosi.
„Svakako, nisu dobri“, kaže Đukanović, „ali Crna Gora ničim tome ne doprinosi. Osim što istrajava na odbrani svojih nacionalnih i državnih interesa. Još od vremena Miloševića, zvanični Beograd nije više bio umešan u unutrašnja pitanja Crne Gore nego što je danas. Bez obzira što se sa vrha čuju drugačije tvrdnje. Ključni srpski ministri gotovo svakodnevno, a često i neprimerenim jezikom, komentarišu procese kod nas, s namerom da na njih direktno utiču, dokazujući valjda tako koliko je Srbija jaka. A to u stvari svedoči o nečem drugom“, smatra on.
Đukanović u tom kontekstu kaže da je predizborni ambijent u državi danas bitno drugačiji, značajno nepovoljniji u odnosu na 2016. godinu, jer SPC tada nije prešla političku crtu, niti je zvanična Srbija tada bila otvoreno umešana u unutrašnje stvari Crne Gore.
„Retka su društva danas u svetu gde verske organizacije i njihovi lideri imaju tako vidljivu političku ulogu. Možda bi se to na neki način moglo porediti sa Iranom. Predizborni ambijent je danas bitno drugačiji, to jest značajno nepovoljniji u odnosu na 2016. Crkva nije tada bila prešla političku crtu, bez obzira na to što se znalo ko su njeni favoriti, i u čijem interesu radi. Nije ni zvanična Srbija tada bila tako otvoreno umešana u unutrašnje stvari Crne Gore. Moskva je sada tiša, ali verovatno nema ni potrebe da bude glasnija kod tolike galame njenih srpskih eksponenata, i u Srbiji i ovde“, tvrdi Đukanović.
Na konstataciju da je mnogo kritika upućeno povodom njegove ideje o stvaranju Pravoslavne crkve u Crnoj Gori i da su neki u tome prepoznali i tajni dogovor sa mitropolitom Amfilohijem kojim se eliminiše Crnogorska pravoslavna crkva, Đukanović kaže da su te kritike proizvoljne, kao i da ne osniva politička partija crkvu.
„Ko je ikada rekao da partija osniva crkvu? To je izmišljotina protagonista ideologije velikosrpskog monopola u Crnoj Gori. Ne radi se uopšte o ideji osnivanja nego o kanonskoj obnovi naše autokefalne crkve, utemeljene 1485. I nasilno ukinute nakon 1918. Osim toga, ideja o obnovi autokefalije nije uopšte nova, niti je moja - ona je prisutna decenijama. DPS-u se imputira da se bavi crkvenim pitanjima. A šta rade druge partije koje podržavaju SPC? Pogledajte njihove stranačke programe, ili praksu njihovog delovanja. Našom partijom se otvoreno bavi i SPC Amfilohijevim pozivom, koji sve češće ponavlja, da se na izborima glasa za naše političke konkurente.
„Mi se zalažemo da se tokom dugoročnog procesa Pravoslavna crkva u Crnoj Gori prilagodi tradiciji i kanonskom poretku. Crkva treba da liturgijski ujedinjuje Crnu Goru, i Crnogorce i Srbe, i sve pravoslavne, a ne da deli i zavađa narod po necrkvenim i etnofiletističkim kriterijumima nacije ili politikanstva, kako to radi Srpska pravoslavna crkva“, zaključuje Đukanović.
Pročitajte još:
