Zvono Crkve Bogorodice Ljeviške, posle 16 godina od pogroma, kada je palo, jer su u požaru izgorele grede zvonika, ponovo odjekuje gradom na Bistrici. O svetinji koja sija i bez struje i čeka obnovu, Sputnjik je pisao tokom posete Kosovu i Metohiji krajem prošle godine. Na licu mesta smo se uverili da baština značajna za celo čovečanstvo, ne samo da nije obnovljena nakon rata, već da i dalje propada.
Sputnjik pokrenuo zvono Bogorodice Ljeviške
Mladi sveštenik Đorđe, koji sa suprugom i bebom boravi iza zarđale bodljikave žice kojom je Ljevišku obmotao Kfor, tada je pozvao na obnovu crkve, pa veruje da je upravo naša priča, pokrenula obnovu hrama.
On ne može da obuzda radost zbog činjenice da zvono ponovo odjekuje gradom. Objašnjava nam koliko je dug i težak bio put do obnove zvonika i povratka zvona. Silne dozvole trebalo je prikupiti, kako od našeg Zavoda za zaštitu spomenika kulture, tako i od lokalnog, kosovskog. Posle dugotrajnog sabotiranja u stilu, fali ti jedan papir, uspeli su, kaže otac Đorđe.
„Umilostivili su se i dali nam dozvolu, nadamo se da ćemo zvona uskoro i naštelovati, da se čuju dvotaktno. Trenutno udaraju samo u jednu stranu, da tako kažem, ali to ćemo srediti u naredna dva, tri dana. Treba da ojačamo kontrategove. Onda ćemo zvoniti češće, kad budemo imali bogosluženja, ali i ovako, kad nam je dosadno. Komšija peva po pet puta dnevno, a ja makar jednom da zvonim, biće dovoljno“, kaže u šali vedri sveštenik poreklom iz Valjeva.
Vaskrslo je zvono, vaskrsnuće i crkva
On dodaje da je zvuk zvona sa Ljeviške veliki blagoslov za Srbe koji žive u Prizrenu, danas ih je svega desetak, a bilo ih je 12 hiljada.
Kada su prvi put pre nekoliko dana udarila i pozvala na molitvu, zvona su se čula i u centralnoj Srbiji, Crnoj Gori, u dijaspori, svuda u svetu gde žive pravoslavni hrišćani, objašnjava naš sagovornik, jer Ljeviška nije samo jedna od najstarijih i najlepših, njena simbolika je najvažnija.
„Za vreme Turaka zvonik je uništen i podignut minaret, ali hvala Bogu,vaskrsao je naš zvonik. Sada je i drugi put vaskrsao i to je velika stvar, pre svega za nas ovde. I freske su bile premalterisane, pa su ugledale svetlost dana, imaju ožiljke, a 2004. su zagaravljene, ponovo su im zatvorene oči. Kako njima, tako i nama. Ali hvala Bogu, jedan deo je očišćen, nadamo se kompletnom čišćenju. I ono što je najbitnije, da se ta zlodela više ne ponove nikad“, kaže ovaj sveštenik.
Ministarstvo kulture Srbije je za sanaciju zvonika i zvona crkve, dalo više od dva milona dinara, a projekt obnove uradio je Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture Priština, koji danas radi u Leposaviću.
Obnovu hrama pomaže i narod
Otac Đorđe Stefanović se nada da obnova neće stati kod zvona, uostalom, reč je o spomeniku pod zaštitom Uneska. Obnovljen je i krov svetinje, s sada je potrebno da se očiste freske od gareži iz požara tokom pogroma, da se obnovi drenaža objekta, a nada se i dekorativnom osvetljenju.
„Dobili smo neka obećanja od države da će sve biti urađeno, ali ono što je takođe važno, dosta ljudi se interesuje za crkvu, recimo Udruženje "Svi za Kosmet", koje pomaže Narodnu kuhinju, crkve i narod uopšte. Oni u Metohiji kupuju mehanizaciju i domaće životinje, da bi ljudi mogli da prežive. Sad su rešili da prikupe i sredstva za Bogorodicu Ljevišku. Nećemo odustati, bićemo uporni dok god ne završimo posao, potpuno obnovimo svetinju“, ističe ovaj mladi sveštenik.
Na kraju razgovora za Sputnjik kaže da je trenutno jednako važno da se smiri siuacija sa koronavirusom, jer je Ljeviška tu da bi nas sabirala u molitvi.
„Kad ovo prođe, očekujem mnoštvo ljudi u crkvi na molitvenom sobranju, zato nam ju je kralj Milutin i ostavio. Hram slavi Uspenje Presvete Bogorodice, mnogi su se najavili da će doći na slavu. Nadam se da će tako i biti“.
Kako saznajemo u Ministarstvu kulture postoji plan kompletne obnove ove svetinje. „I pored opstrukcija Prištine i Uneska, Beograd će učiniti sve da hram važan za celo čovečanstvo ponovo zasvetli“, kažu u Ministarstvu.