Ruski ekspert Sergej Sudakov ističe da se sa Rusijom ne može razgovarati sa pozicije sile i podseća na reči ruskog predsednika koji je rekao da „ko god na Rusiju krene mačem, od mača će i stradati“. To, kako ističe, nisu prazne reči.
„Mi smo uvek veoma trpeljivi, gostoljubivi i dobronamerni i to može da vidi svaka osoba koja je posetila Rusiju. Svetsko prvenstvo u fudbalu je to i pokazalo. Silom se Rusija ne može ugušiti. Što nam je gore mi se više zatvaramo, a što nam je bolje pre ćemo ići na bilo kakav dijalog, na pregovore. Sa Rusijom se mogu postići rezultati samo u jednom slučaju – ako se bez ikakvih preduslova krene na ukidanje sankcija i ako se preduzmu oni koraci koji će dovesti do obnavljanja poverenja koje se stropštalo. A žestoka politika koju zagovara Bžežinski nikada neće dovesti do obnove poverenja“, ističe Sudakov.
Jan Bžežinski - sin bivšeg savetnika američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Zbignjeva Bžežinskog koji je, između ostalog, bio zagovornik širenja NATO na Istok i proširenja Alijanse – smatra da SAD ne vrše dovoljno snažan pritisak na Rusiju, što podstiče Putina na „još provokativnije akcije“ i ubeđen je da bi jačanje pritiska primoralo Putina da promeni strategiju Moskve. On je izneo nekoliko predloga kako da se to postigne.
Ratoborna retorika
Prema njegovom mišljenju, zemlje NATO-a moraju da pojačaju svoju vojnu moć i trebalo bi da budu spremne za učešće oružanom sukobu visokog intenziteta, a Amerika treba da premesti više trupa u zemlje Istočne Evrope koje će tamo stalno boraviti, kao i da potpomogne stupanje Ukrajine i Gruzije u NATO.
Sudakov veruje da je taj scenario realan, uzimajući u obzir činjenicu da Amerika želi da podstakne nove sukobe na granicama Rusije.
„Oni veruju da su svi sukobi dobri – oni misle da sve dok vatra gori to omogućava Americi da oslabi Rusiju. Sukobi visokog inteziteta su sukobi koji se dugo ne rešavaju, poput sukoba u Ukrajini i Siriji. Stoga SAD deluju na isti način kao i uvek - pokušavaju da stvore što neprijatniju atmosferu na granicama Rusije, destabilizujući one zemlje koje su nama bliske. Što oni više gase vatru benzinom, to je teže da dođemo do nekakvog regulisanja situacije. Zbog toga trošimo više napora, više autoriteta na rešavanje tih spornih situacija koje postoje. Sukobi visokog inteziteta su sukobi koji postoje već nekoliko godina, koji su ušli u ćorsokak i koji su izuzetno teški za rešavanje, a Amerika se na sve moguće načine trudi da podrži takve konflikte“, kaže Sudakov.
Ekspert smatra da takva ratoborna retorika ne donosi ništa dobro svetu na polju bezbednosti.
„Smatram da je ovo vrlo loše, da su te reči koje je izneo Bžežinski veoma agresivne i da na kraju mogu dovesti do destabilizacije situacije u celini - u svetu, ne samo u Rusiji. Politika jastreba je dobra samo onda kada ljudi ne ginu, a mi dobro znamo da svaki dugotrajni sukob može prerasti u otvoreni rat“, upozorava Sudakov.
Ukrajina i Gruzija već dugo žele da uđu u NATO. Gruzija je počela da sarađuje sa Alijansom još 1994. godine, kada je pristupila programu „Partnerstvo za mir“, a u aprilu 2008. na samitu NATO-a u Bukureštu je potvrđeno da bi mogla da postane član te organizacije ako ispuni njene standarde za prijem.
Kijev pregovara o pristupanju NATO-u skoro 30 godina. Međutim, u praksi se sve ispostavilo da nije tako jednostavno. Ukrajina se i dalje ne može pohvaliti punopravnim članstvom, ali pre samo mesec dana Alijansa joj je dodelila status Partnera sa unapređenim mogućnostima, čime nije bliže članstvu u NATO-u, ali je ušla dublje u sferu uticaja.
S obzirom da zemlja koja ima nerešen teritorijalni problem ne može da uđe u NATO, Gruzija i Ukrajina bi morale da reše probleme Abhazije i Južne Osetije, odnosno — Krima. To znači da bi morale da povrate teritorijalni integritet, što je nerealno očekivati, ili da se odreknu „spornog“ dela teritorije, što nijedna od te dve zemlje u dogledno vreme neće učiniti. Međutim, Amerikanci su pronašli način da zaobiđu tu barijeru, pa su se nedavno mogli čuti i predlozi o promeni uslova stupanja bivših sovjetskih republika u NATO, kako teritorijalni konflikti ne bi predstavljali smetnju za njihovo članstvo u Alijansu.
S druge strane, ruski eksperti smatraju da te zemlje NATO-u i nisu potrebne kao članice, već kao uporište za stvaranje pretnji Rusiji, koja je, doduše, već odavno sagledala svaki mogući razvoj događaja i spremna je da odgovori na svaku tu pretnju.
Rusi na svim svetskim platformama konstantno upozoravaju da težnja NATO-a da proširi svoju infrastrukturu do ruskih granica samo pogoršava situaciju i ne vodi ka stabilnosti Evrope, a još u aprilu 2007. godine je ugledni američki profesor Stiven Koen, govoreći pred moskovskim studentima, rekao: „Prvi rov u novom hladnom ratu je već iskopan. Front će prolaziti granicom Rusije sa jedne strane, Ukrajine i Gruzije sa druge. Jedini način da se situacija smiri je da SAD odustanu od politike širenja NATO na Istok. To je uslov za dobre odnose sa Rusijom“.
Sankcije – instrument ucene
Međutim, potezi koje povlači Vašington i ratoborna retorika, poput ove koju vodi Bžežinski, samo produbljuju jaz sa Rusijom i generalno, pogoršavaju situaciju u svetu.
Bžežinski takođe smatra da je neophodna borba protiv lažnih informacija i pooštravanje sankcija protiv Rusije – kako protiv određenih lica, tako i protiv celih sektora ekonomije.
Sudakov napominje da su sankcije postale „instrument ucene“ i da nikom ne daju podsticaj za razvoj – ni Americi, ni Evropi, niti Rusiji.
„One nikome nisu potrebne i njihova efikasnost je izuzetno niska. Ali SAD su u tome uporne, smatrajući da su restriktivne mere izuzetno efikasne. Takve zablude dovode do žestokih sukoba... Sankcije su već toliko obezvređene da će uskoro svima postati jasno da je njihovo uvođenje neisplativo i da samo štete razvoju svetske ekonomije. Sankcije su prestale da budu instrument međunarodnih organizacija i ako smo pre 10-15 godina govorili o sankcijama kao instrumentu koji mogu koristiti samo UN, sada su postale oblik ucene: ne sviđa nam se kako utičete na naš ekonomski balans - hajde da uvedemo sankcije; ne sviđa nam se kako se odnosite prema svojim seksualnim manjinama - uvedemo sankcije; ne sviđa nam se vaša politika - uvešćemo sankcije. Međutim, sankcije su se oslabile. Amerika je devalvirala takvu instituciju kao što je sankcioni pritisak“, zaključio je Sudakov.
Pročitajte još: