Prvo lansiranje nove ruske lake rakete „Angara-1.2PP“ izvedeno je 9. jula 2014. godine s kosmodroma Pleseck. Šest meseci kasnije prvi put je lansirana teška „Angara-A5“. To su bila prva dva, a takođe i poslednja lansiranja „Angare“ do danas. Drugi let teške rakete odložen je više puta i sada je planiran za jesen 2020. godine.
Gospodine Nesterov, nedavno se na osnovu finansijskog izveštaja Centra Hruničeva saznalo da troškovi proizvodnje rakete-nosača teške klase „Angara-A5“ iznose sedam milijardi rubalja (oko 98 miliona dolara). Zbog čega je tako skupa?
— Cena prve „Angare“ iznosila je 3,5 milijardi rubalja. U cenu prve rakete, koju smo lansirali 2014. godine, uključeni su svi troškovi u vezi s tim lansiranjem: zamena uređaja, hitna isporuka neophodne opreme, isplata prekovremenog rada. Ukupno su troškovi ispali dvostruko veći od stvarne cene nosača.
Odakle je pojavljuje cifra od sedam milijardi za cenu „Angare“? Proizvodni ciklus „Angare-A5“ je dve godine. Drugu „Angaru-A5“ za nastavak letačkih testiranja prave sedmu godinu. Negde treba uneti i plate, električnu energiju, gas, toplotu, troškove režije i usluge transporta. Kada se za jedan proizvod uvode tri proizvodna ciklusa, prirodno je da mu cena trostruko raste. Već su me zvali iz vlade, zvali su me iz (ruske svemirske agencije) „Roskosmos“. Objašnjavam svima da je reč o troškovima nestručne proizvodnje. Prilikom regulisanja procesa, troškovi će biti niži.
Drugim rečima, može se u potpunosti verovati tom istom izveštaju Centra Hruničeva, prema kojem će, nakon prebacivanja proizvodnje u Omsk, cena pasti do 4 milijarde rubalja po raketi?
— Cena „Angare“ će biti 2,8-2,9 milijardi rubalja. Važno je samo poštovati uslove proizvodnje.
Kako objašnjavate to što je Centar napravio raketu za sedam milijardi rubalja, a prodaje je Ministarstvu odbrane, ako je suditi prema komentaru pres-službe „Roskosmosa“, za pet milijardi rubalja?
— To je nemoguće. Biće izmene u strukturi cene ili će preduzeće pripisati sebi kao gubitak te dve milijarde rubalja, a zatim će te dugove, najverovatnije, otpisati država.
Kada će se, prema Vašem mišljenju, održati drugo lansiranje teške „Angare“?
— Ove godine neće biti nikakvog lansiranja. Veoma dobro znam ciklus pripreme, koji podrazumeva da se raketa dovrši, sprovođenje završnih operacija, slanje rakete na kosmodrom i izvođenje radova na kosmodromu. U najboljem slučaju, lansiranje će se održati u prvom-drugom kvartalu sledeće godine.
Zbog čega drugu raketu prave tako dugo, s obzirom da je prvo lansiranje bilo 2014. godine? Šta je omelo da do drugog lansiranja dođe sledeće godine?
— Za prvo i drugo lansiranje rakete „Angara“ proizvedeno je 11 URM-1 (univerzalnih raketnih modula koji se koriste na prvom i drugom stepenu „Angare“, takvih se u teškoj raketi koristi pet) i tri URM-2 (treći stepen „Angare“). Kao rezultat toga, konstruktorska i tehnološka dokumentacija je u potpunosti pripremljena i izrađena, i već 2015. godine omogućila je pokretanje proizvodnje za pripremu lansiranja „Angare-A5“ broj dva. Usled pogrešnih kadrovskih odluka, preduzeće je potpuno uništeno, a dug Centra uvećao se tokom tri godine sa 30 milijardi rubalja, koliko znam, na 111 milijardi rubalja, kako je saopštio direktor „Roskosmosa“ Dmitrij Rogozin. Tehnološki lanac stvaranja „Angare“ bio je uništen.
Sledi bolno pitanje. Nije li „Angara“ zastarela u kontekstu priče o raketi Ilona Maska?
— Motor prvog stepena „Angare“ - RD-191, jedinstven je po svojim karakteristikama. Nikad niko na svetu nije napravio takav motor i još 10 godina neće napraviti. Motor RD-0124 drugog stepena ima specifičan impuls od 359 jedinica. Nijedan konstruktor na svetu, čak ni Ilon Mask, nije ni sanjao o takvoj cifri. To je najnoviji i najunikatniji motor.
Sistem upravljanja je potpuno nov. Jedinstveni lansirni kompleks omogućava lansiranje tri rakete sa jedne pozicije - laku „Angaru-1.2“, srednju „Angaru-A3“ i tešku „Angaru-A5“. Da li to liči na zastarelo lansiranje? Ovo je najbolji raketno-svemirski kompleks na svetu. Govorim to kao čovek koji se bavi raketama već 48 godina, koji zna sve o Kinezima, Indijcima, Japancima, Izraelcima, Irancima, Evropljanima i Amerikancima. Ima samo jednu veliku manu, u čemu nas je Mask nadmašio u svojoj raketi – reč je o povratnom prvom stepenu.
Kakve su perspektive „Angare“ i drugih ruskih raketa na međunarodnom tržištu?
— Svi govore o sankcijama i niskoj ceni kod Ilona Maska, koje su nas izbacile sa tržišta za lansiranje teških raketa. Nije tako. Mogu da kažem kristalno jasno da smo lansirno tržište izgubili zbog nekompetentnosti ljudi koji su bili dužni da se njime bave. Naše preduzeće je donosilo zemlji preko 700 miliona dolara godišnje. Za vreme dok sam bio na funkciji direktora doneli smo zemlji skoro četiri milijarde dolara. Kada su počeli da uvode sankcije Rusiji, koje se nisu odnosile na komercijalna lansiranja, bilo je potrebno obratiti više pažnje i na marketing i na finansijsku politiku. Veoma lako smo mogli da sačuvamo ovo tržište.
Kurs dolara se 2014. godine udvostručio. Mogli smo veoma lako da drastično snizimo cene i sprečimo Maska da preuzme celo tržište. To je samo čisto ljudska bezobrazna greška. Nikada u životu američke rakete ne mogu da budu jeftinije od ruskih, ako su ruske napravljene pravilno. Plata, troškovi materijala i sve drugo u SAD je mnogo skuplje. Ako su naše rakete napravljene kako treba, Amerikanci nemaju šanse da nam konkurišu.
Može li „Angara“ ponovo da zauzme deo tržišta, koje trenutno drži Mask?
— Angara će definitivno vratiti parče tržišta uz pravi strateški kurs njene proizvodnje i upotrebe. U kojoj državi postoji nekoliko lakih nosača? U Rusiji. Na primer, „Sojuz 2.1v“, „Angara“, „Rokot“. Mi smo bogata zemlja. Umesto da bacimo sve snage na razvoj orbitalne grupe, stvaramo nove rakete.
Pročitajte još:
