Prema njenim rečima, elitizam jedinice je negativno uticao na razum i moral pojedinih vojnih lica. Ali to se i ranije dešavalo u Oružanim snagama Nemačke.
Verni „naslednici“
Pre nekoliko godina u Bundesveru je formirana posebna radna grupa koja je proveravala moralno i psihološko stanje vojske i identifikovala sve vrste prekršaja. Rezultat je zaprepastio komandu. Pokazalo se da u određenim jedinicama cveta „okoreli“ nacizam. Kao rezultata toga, ministarka odbrane Anegret Kramp-Karenbauer zvanično je najavila raspuštanje druge čete Jedinice specijalnih snaga (KSK), elitne jedinice koja od 1998. godine učestvuje u međunarodnim borbenim akcijama.
„Analiza trenutnih događaja i ekstremističkih slučajeva jasno je pokazala da je KSK, barem delimično, postala previše nezavisna poslednjih godina, što je rezultat nezdravog razumevanja elitizma od strane pojedinih lidera“, saopštila je Kramp-Karenbauer. „Formirala se atmosfera „toksičnog liderstva“, pojavile su se ekstremističke tendencije… To ni na koji način nije u sladu sa pravilima Bundesvera. Druga četa jedinice je raspuštena“.
Prema rečima ministarke, upravo ova četa se posebno istakla 2017. godine. Dvadesetog aprila, vojna lica jedinice su bučno, uz alkohol i pijane pesme, proslavila rođendan svog idola Adolfa Hitlera. Skandal je tada zataškan, ali su oficiri bili kažnjeni. A na drugu četu je koncentrisana posebna pažnja.
Međutim, ovaj „nestašluk“ bledi pred rezultatima pretraga u kasarnama KSK. Inspektori su otkrili da pripadnici specijalnih snaga iz nekog razloga čuvaju impresivne rezerve eksploziva, metaka i protivustavnih materijala. A iz arsenala jedinice je bez traga nestalo 37 hiljada jedinica municije. Još uvek nisu pronađeni.
Radna grupa Bundesvera će nastaviti da iskorenjuje ekstremizam u KSK. Prema rečima ministarke, „inspektorima je data potpuna sloboda delovanja“. Među predloženim merama za uklanjanje kulta ekskluzivnosti je rotacija rukovodstva između različitih jedinica. Pored toga, obuka sastava KSK biće zajednička za sve jedinice.
„Međunarodne operacije se prekidaju“, zaključila je ministarka. „Kad god je to moguće, zadatke KSK će preuzimati druge jedinice. Želim da naglasim da ovo nije kazna za KSK, već šansa da se ispravi situacija. Uskoro je godišnjica do koje se jedinica može ispraviti. Ustav mora biti zagarantovan.“
„Ne razgovaram sa crncima“
Ovaj problem postoji već decenijama i samo se pogoršava. Prošlogodišnji izveštaj Hans-Petera Bartelsa, zaduženog za nadzor Bundesvera, sadrži sledeće podatke: u 2018. godini otkriveno je 170 manifestacija ekstremizma u trupama, u 2017 – 167, u 2016 – 63. Dokument takođe sadrži konkretne primere.
„Jedan viši oficir se izjasnio na obuci pred svima, uključujući i učitelja, da ne voli crnce i ne razgovara sa njima“, saopštio je Bartels. „Na pitanje u kojoj drugoj zemlji van granica Nemačke bi želeo da živi, on je odgovorio: u Argentini, jer tamo još uvek ima nacista“.
Grupa oficira Bundesvera je napravila grupu na mesindžeru, u kojoj su objavljivali citate Adolfa Hitlera, podsmevali se „rasno inferiornim“ kolegama i šalili na račun Holokausta. U vojnim kasarnama redovno se nalaze plakati Trećeg rajha, slike simbola svastika, a vojnici se, kada oficiri ne gledaju, pozdravljaju „rimskim pozdravom“.
„Pozdraviti kolegu u jedinici nemačkim fašističkim pozdravom je za nemačke vojnike nešto poput dežurne šale“, objašnjava za RIA Novosti Anton Malahov, koji je emigrirao iz Rusije i služio u jednoj od pešadijskih jedinica Bundesvera. „Naravno, to ne rade pred komandirima. Ali uveče u kasarnama, Nemci sebi mnogo toga dopuštaju: slušaju desničarske muzičke grupe, podsmevaju se kolegama koje nisu nemačkog porekla, čitaju nacističku literaturu. Naravno, to ne rade svi. Ali u mojoj četi je bilo najmanje četiri takve osobe“.
Priprema za akciju
Još 2017. godine, tadašnja ministarka odbrane Nemačke Ursula fon der Lajen najavila je planove za jačanje političke obuke vojnika Bundesvera usred izveštaja o neonacističkim tendencijama u ovoj zemlji. Oni su takođe najavili pooštravanje sistema filtracije prilikom upisa u vojsku uz detaljnu proveru prošlosti regruta. Nemačka vlada pokušava da ograniči ultradesničarskim ekstremistima pristup Oružanim snagama. Međutim, nije lako prelomiti tendenciju koja je karakteristična za celo društvo.
Po mišljenju mnogih stručnjaka, „nacifikacija“ nemačke vojske prvenstveno je povezana sa izuzetno liberalnom migracionom politikom. Priliv izbeglica iz Afrike i sa Bliskog istoka primorao je nemačko društvo da ispolji desničarske tendencije, ksenofobični osećanja povodom nezadovoljstva gostima su bila pojačana. Kao gljive posle kiše razmnožavaju se ultradesničarske grupe. Neonacisti vide vojnu službu kao priliku da pronađu nove istomišljenike, da nauče da rukuju oružjem i da prođu fizičku obuku treninga.
Sve ovo je ispunjeno najtužnijim posledicama. U novembru 2018. godine, policija je otkrila zavere vojske, koja je trebala da ubije nekoliko političara, uključujući i predsednika frakcije Leve partije u Bundestagu Ditmara Barča. Zaverenici su već imali oružje, municiju i gorivo. A godinu dana ranije, u Nemačkoj je priveden nemački oficir, koji se spremao da izvrši veliki teroristički napad predstavljajući se kao izbeglica iz Sirije, da bi krivicu za smrt civila prebacili na emigrante. U njegovom ormanu u kasarni, istražitelji su pronašli predmete sa nacističkim simbolima.
Pročitajte i:
