Po njenim rečima, kriza sama po sebi psihološki nije toliko teška. Najveći problem su njeno trajanje i fizička distanca, koji postepeno „mrve“ ljude.
Rutinama protiv korone
Zbog toga, ona ističe da čovek treba da smišlja nove životne rutine, kako bi prebrodio ograničenja, i napominje da su oni koji su to učinili dobro prošli kroz krizu.
„Neko je počeo da uči da svira klavir. Neko je počeo da uči španski jezik. Neko je krenuo da vaja u glini. Vrlo su različite stvari koje ljudi rade, ali te male rutine su nešto što je jako važno za nošenje sa ovom vrstom stresa. Da budemo kreativni, da razumemo da nam ovi životni okviri nude nešto što sami možemo da uradimo, a što u početku nismo videli“, predočava Bojana Škorc.
Naša sagovornica naglašava da mentalno zdravlje zavisi od spremnosti čoveka da pravi rutine i kompromise sa životom. U ovom slučaju – da na restrikcije reaguje aktivno, a ne pasivno.
„Otpornost na stres je jako različita kod ljudi, ali zavisi i od toga koliko se mi aktivno, kreativno postavimo prema životu. Ako mene pitate, ova kriza nije mnogo dramatičnija od onoga kroz šta su naši preci prolazili. Mi smo, na ovim terenima, nažalost, navikli na krize. One su deo naših života. To treba imati u vidu. Kriza nije tragedija, već životna okolnost u kojoj čovek može jako mnogo da uradi sa svojim individualnim strategijama“, objašnjava ona.
Mladi na udaru
Bojana Škorc nampominje da ova kriza posebno loše utiče na decu i mlade, kojima je socijalizacija neophodna.
„Kada su popustili prvi znaci korone i kada je prestalo vanredno stanje, na ulicama je bilo toliko srećnih mladih ljudi, prosto je bilo milo da gledate. Oni su bili zatvoreni. Njihova energija, koja je prirodna, ekspanzivna i traži da bude napolju, provela je dva i po, tri meseca u kući ili stanu. Ona je jedva čekala da eksplodira“, predočava naša sagovornica.
Kako kaže, oni su na početku mislili da će sve brzo proći, pa su imali motivaciju. Pošto je kriza potrajala, to je dovelo do toga da neki postanu demotivisani i pomisle da nešto nije u redu s njima.
„To je greška. Mladi i deca treba da znaju da je s njima sve u redu, a da je kriza takva da je jako teško održati motivaciju, euforiju i životnu radost“, istakla je Bojana Škorc.
Pregršt informacija – nije problem
Upitana da li i koliko informacije koje dobijamo putem društvenih mreža i medija negativno utiču na nas i kako da se zaštitimo od toga, naša sagovornica odgovara da ljudi znaju da razdvoje bitne od nebitnih informacija, što smatra kao dovoljnu odbranu.
„Na početku ste dobijali stotine recepata, mejlova. Svako je znao šta treba da uradi. Otkriven je lek protiv korone u Boliviji, pa vam je onda neko javio da je u Meksiku neki doktor otkrio nešto. To su informacije prvog reda, koje su emocionalno zasićene, ali nemaju pravu težinu. Onda počnete da čitate drugi red informacija, ono što probirate sami. Vaš um, vaša mudrost kaže – ovo je bez veze i gubim vreme, ali ovo drugo je informacija koja mi treba“, objašnjava ona.
U Srbiji je 6. jula registrovano petostruko više novih slučajeva zaraze nego sredinom juna. Mere se pooštravaju, a postalo je neizvesno do kojih granica.
Pročitajte još:
