„To je neprikladan pokušaj da se izdigne duh nekih vernika (muslimana) nad drugima (hrišćanima), da se ponovo podseti na strahotu pogroma milenijumske vizantijske civilizacije, čije je arhitektonsko remek-delo zatim stotinama godina korišćeno kao dokaz pobede nad njegovim stvaraocima. Turska Kemala Ataturka, kojoj je sovjetska Rusija pomogla da izdrži i stane na noge, smatrala je mogućim okretanje krvave stranice prošlosti, barem u pogledu hrama Aja Sofije. Utisak je da vlasti današnje Turske žele da nas vrate u srednji vek“, rekao je poslanik.
On je istakao da Sveta Sofija, čak i sa statusom muzeja, ostaje najveća svetinja pravoslavnog sveta, koja je posebno dragocena hrišćanima Rusije, Ukrajine, Belorusije i drugih zemalja ZND, jer se u njoj pokrstila kneginja Olga, a takođe su upravo tu izaslanici kneza Vladimira videli „nebo na zemlji“, nakon čega su ubedili kneza da primi hrišćanstvo.
Prema mišljenju Konstantina Zatulina, Carigradska patrijaršija je delimično odgovorna za razvoj događaja u vezi sa Aja Sofijom, jer je „zaoštrivši crkveni raskol u Ukrajini 2018. godine i dajući mu privid legitimnosti, ušla u najžešći sukob sa Ruskom pravoslavnom crkvom, najvećom crkvom u pravoslavnom svetu“.
„U ovoj situaciji, posebna odgovornost je na Rusiji, kao najvećoj zemlji pravoslavnog sveta i duhovnoj naslednici pravoslavne Vizantijske imperije. Želeo bih da verujem da rusko-turski odnosi neće biti oštećeni zbog glupog pokušaja Turske da u 21. veku ponovo prisvoji hrišćansko nasleđe iz 6. veka“, dodao je on.
Ranije danas je saopšteno da dok se u Turskoj razmatra mogućnost da se Aja Sofija pretvori u džamiju, poslanici Dume pripremaju obraćanje turskim kolegama, jer turski zvaničnici nameravaju da promene odluku koju je doneo Kemal Ataturk i kojom je za dugi niz godina tom hramu namenio ulogu simbola mira i međureligijske harmonije.
Tim povodom oglasio se i Kremlj koji smatra da je pretvaranje Aja Sofije u džamiju unutrašnje pitanje Turske. Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov je naglasio da je o tom pitanju već govorio patrijarh Kiril, a očekuje se i saopštenje Ministarstva inostranih poslova Rusije. U Kremlju se nadaju da će Ankara uzeti u obzir status Aja Sofije kao spomenika svetske kulturne baštine.
Status Aja Sofije
Državni savet Turske 2. jula je razmatrao pitanje promene statusa crkve i izneo stav da je za promenu statusa dovoljan ukaz predsednika. Očekuje se da odluka Državnog saveta bude objavljena u roku od 15 dana.
S druge strane, zvanični predstavnik Vlade Grčke Stelios Pecas je posle odluke Državnog saveta Turske izjavio da to nije pitanje grčko-turskih odnosa, već da je to svetsko pitanje.
Aja Sofija je spomenik svetske kulturne baštine i mnoge zemlje sveta su apelovale na Tursku da ne učini to što je naumila, jer će time dovesti do raskola između hrišćanskog sveta i Turske.
Aja Sofija (Sveta Sofija) je izgrađena u 6. veku za vreme vladavine cara Justinijana. Predstavljala je simbol hrišćanstva i pravoslavlja, ali i moći Vizantije sve do pada Carigrada 29. maja 1453. godine, kada je turski sultan Mehmed II Osvajač nakon osvajanja vizantijske prestonice obavio molitvu u toj bogomolji. Time je Aja Sofija simbolično postala džamija.
