Nacrt tog obraćanja mogao bi da bude usvojen u Dumi sutra.
„Molimo naše kolege, poslanike Velike nacionalne skupštine Turske da situaciju sagledaju sa svih strana i da prilikom donošenja odluke o statusu hrama-muzeja pokažu mudrost i ne vrše reviziju odluke tvorca savremene Turske Mustafe Kemala Ataturka koji je na mnoge godine pretvorio Svetu Sofiju u simbol mira i međureligijske sloge“, navodi se u nacrtu obraćanja.
Ranije danas oglasio se i Kremlj koji smatra unutrašnjom stvari Turske pretvaranje Aja Sofije u džamiju.
Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov je naglasio da je o ovom pitanju već govorio patrijarh Kiril, a očekuje se i saopštenje Ministarstva inostranih poslova Rusije. U Kremlju se nadaju da će Ankara uzeti u obzir status Aja Sofije kao objekta svetske baštine.
Aja Sofija ima ne samo turistički značaj, već i sakralni.
„Naravno, mi očekujemo da će to uzeti u obzir naše turske kolege i partneri“, rekao je on.
Status Aja Sofije
Državni savet Turske 2. jula je razmatrao pitanje promene statusa crkve i izneo stav da je za promenu statusa dovoljan ukaz predsednika. Očekuje se da odluka Državnog saveta bude objavljena u roku od 15 dana.
S druge strane, zvanični predstavnik grčke vlade Stelios Pecas je posle odluke turskog Državnog saveta izjavio da to nije pitanje grčko-turskih odnosa već svetsko pitanje.
Aja Sofija je spomenik svetske kulturne baštine i mnoge zemlje sveta su apelovale na Tursku da učini to što je naumila jer će time dovesti do raskola između hrišćanskog sveta i Turske.
Aja Sofija (Sveta Sofija) je izgrađena u šestom veku za vreme cara Justinijana. Predstavljala je simbol pravoslavlja, ali i moći Vizantije sve do pada Carigrada 29. maja 1453. godine kada je turski sultan Mehmed Drugi Osvajač ušavši u grad obavio molitvu u ovog bogomolji. Time je simbolično postala džamija, a Carigrad prestonica Osmanske imperije.
Pročitajte još:
- Ruska pravoslavna crkva Turskoj: Poštujte osećanja miliona hrišćana
- Erdogan o statusu Aja Sofije: Niko nema prava da se meša
