Kombinovani model, koji bi počeo da se primenjuje od septembra, podrazumeva da đaci svake druge nedelje dolaze u školu da vežbaju, konsultuju se i odgovaraju. U školu bi, primera radi,jedne nedelje išao prvi i treći, a druge drugi i četvrti razred. Ministarstvo trenutno analizira kako da za najmlađe, koji ne mogu da budu sami kod kuće, organizuje nastavu.
Srpski đaci pred neobičnom školskom godinom
Nekadašnji direktor Matematičke gimnazije u Beogradu Srđan Ognjanović smatra da je taj pristup daleko od optimalnog i da ništa ne može da nadoknadi nastavu uživo, ali napominje da sve zavisi od toka epidemije.
„Ako se epidemija nastavi i okupljanja budu zabranjena, to je jedino rešenje. Svakako da je mnogo bolje da postoji neka nastava, nego da je uopšte nema“, istakao je Ognjanović za Sputnjik i dodao da nastava preko interneta naročito nije efikasna za osnovce, jer im ne drži pažnju.
Sa tim se slaže pedagog u penziji Dušanka Šolaja, koja napominje da je za decu, pre svega, važna socijalizacija i ističe da ona nije za nastavu preko interneta, zbog toga što ne pruža sve što je deci potrebno, a škola ima.
„Tu nema vaspitnog obrazovanja, što je jedan od najvažnijih zadataka u našoj školi. Nema ni socijalizacije. Roditelji su opterećeni, jer pomažu, a pitanje je kako se snalaze sa decom“, objasnila je Šolaja.
Loš uticaj na radne navike
Njeno mišljenje je da bi najbolje bilo da se deca vrate u škole, u kojima bi bile primenjivane higijenske i zaštitne mere, jer učenje preko interneta narušava i njihove radne navike.
„Pođite od sebe, u situaciji kada idete na godišnji odmor. Dan uoči odlaska na posao imate tremu i nelagodnost. To nije dobro niti preporučljivo“, objašnjava Šolaja.
Ognjanović predočava da u školi nastane najveći problem kada je raspust, jer đacima treba najmanje nedelju dana da se vrate u radni kolosek. Zbog toga ocenjuje da bi efekti kombinovanog odlaska u školu na učenje bili gotovo nikakvi.
„Poslednjih godina smo imali takav školski kalendar da za Novu godinu postoji jedan mali raspust od sedam, osam dana, koji se spoji sa Božićem. Onda se ponovo radi tokom januara, pa opet usledi raspust. Nama je taj januar bio praktično izgubljen, jer deci posle novogodišnjih i božićnih praznika treba desetak dana da ponovo počnu da normalno rade, a taman kad se priviknu krene zimski raspust“, svedoči Ognjanović.
Učenje zavisi od roditelja
Na pitanje, koliko je metoda kombinovanog odlaska u školu efikasna za učenje, Šolaja odgovara da će učenje mahom zavisiti od roditelja, koji mahom nisu obučeni da rade sa decom.
„Kad roditelji dođu s posla, umorni i nervozni, oni moraju da rade sa detetom. Da li su svi roditelji sposobni da svom detetu pokažu sve predmete koje nastavnik treba da im ispredaje u školi“, pita se Šolaja.
Pročitajte još:
