„Jedno je biti uspešan snajperista kada je svet oko tebe spokojan. Potpuno je drugo postići to na areni smrti, kakva je bila Drugog svetskog rata prilikom opsade Staljingrada“, navodi portal.
Ističu da je sovjetski snajperista izumio nove snajperske metode, da je bio ranjen, ali da se „vratio na front, gde je do kraja rata likvidirao oko 400 protivnika, često koristeći standardnu pušku“.
Vasilij Zajcev (1915-1991) rođen je u selu Eleninka u porodici lovaca. Od ranog detinjstva budućeg snajperistu učili su da lovi divlje životinje, da puca tačno i precizno.
Tokom Bitke za Staljingrad, od 10. novembra do 17. decembra 1942. godine Zajcev je služio kao snajperista 1047. streljačkog puka 284. streljačke divizije 62. armije Staljingradskog fronta, a za taj period je likvidirao 225 protivničkih vojnika i oficira.
Pored toga, Zajcev je obučavao ratne drugove. Za sva meseca je pripremio 28 snajperista.
Kako ističu vojni istoričari, Zajcev je posedovao sve osobine koje treba da ima jedan snajperista – oštar vid, osetljiv sluh, izdržljivost, vojno lukavstvo. Na primer, Zajcev je često tokom praćenja nemačkih snajperista, koristio lutku obučenu u sovjetsku uniformu. Protivnik bi otvorio vatru i razotkrio svoj položaj.
Pritom, Zajcev je veoma dobro birao svoj položaj, maskirao se i skrivao od nacista tamo gde oni nisu mogli ni zamisliti. Sovjetski snajperista je smatrao da je glavno umeće improvizacija.
Uralski as je uveo u vojnu taktiku princip „grupnog lova“, kada su tri snajperska para pokrivala određenu teritoriju sa tri strane. Par je činio snajperista i posmatrač. Takve grupe su bile veoma efikasne.
Ukazom Vrhovnog Saveta SSSR-a od 22. februara 1943. godine Zajcevu je dodeljeno zvanje Heroja Sovjetskog Saveza, a 1980. godine je dobio zvanje počasnog građanina Volgograda. Snajperska puška koju je koristio Zajcev čuva se u Volgogradskom muzeju odbrane grada.
Pročitajte još:
