Nakon prvog saopštenja o tom događaju, poluge kompanije su počeli da proveravaju i drugi zajmodavci, i u svim slučajevima se ispostavilo da su izrađene od pozlaćenog bakra.
Kineska kompanija je posedovala ukupno 83 tone „zlata“, što čini 4,2 odsto zlatnih rezervi zemlje. Dajući ga u zalog od 2013. godine, kompanija je uspela da dobije finansiranje u visini od 20 milijardi juana (2,8 milijardi dolara).
Posebnu težinu jednom od najvećih u istoriji skandala sa lažnim zlatom dodaje i činjenica da je zaloge osiguravala državna osiguravajuća kompanija „PICC Property and Casualty“.
Prevaranti su uhvaćeni zbog neuspešne investicije. „Kingold“ je 2018. godine učestvovao u privatizaciji kompanije za proizvodnju automobilskih delova „Tri-Ring“. Novac za to dobijen je davanjem u zalog poluga vrednih sedam milijardi juana. Međutim, u „Tri-Ringu“ je izbio korupcijski skandal, privatizacija je zamrznuta, a u „Kingoldu“ nije pronađen slobodan novac.
Krajem juna, kompanije „Minsheng Trust“, „Dongguan Trust“ i „Chang’An Trust“ tužile su „Wuhan Kingold Jewelry“ i zahtevale da državna osiguravajuća kompanija pokrije štetu.
Vrednost zlata u poslednje vreme raste usled neodređenosti u vezi sa pandemijom virusa korona. Prema stanju od 3. juna ona je dostigla 1784,25 dolara za uncu. Analitičari „Goldman Sachs“ ne isključuju mogućnost da će ove godine vrednost zlata premašiti dve hiljade dolara.
