Tako analitičar Saša Adamović komentariše nezvanične spekulacije i najave o Grenelovoj eventualnoj skorašnjoj poseti Beogradu.
Dolazak važnog gosta implicitno je najavio srpski predsednik Aleksandar Vučić rekavši da „očekuje važnu posetu Beogradu koja se tiče Kosova i Metohije“.
Predsednik, međutim, nije želeo da otkriva o kom se zvaničniku radi, a srpski mediji spekulišu da je reč baš o Grenelu kome je propao plan da 27. juna ugosti u Beloj kući Vučića i Hašima Tačija, zbog obelodanjenog predloga optužnice protiv takozvanog predsednika Kosova.
Šta bi Grenel u ime Bele kuće mogao da predloži Beogradu
Prema Adamovićevim rečima, uslova da Grenel u ovom trenutku dođe sa nekim novim idejama nema.
„Dijalog između Beograda i Prištine odavno je zamrznut i u ovom trenutku postoji problem što se ne vidi neki drugi način kako bi se mogao nastaviti, a da pruži barem neke, najosnovnije rezultate, osim obnove ekonomske saradnje. Opcija koju promovišu Grenelovi oponenti, da se Srbija privoli ili natera da prizna nezavisnost Kosova, ne daje nikakve rezultate“, objašnjava Adamović.
On napominje da nastavak dijaloga u starom maniru, uz insistiranje na „pravno obavezujućem sporazumu“, nakon čega bi usledilo obostrano priznavanje, nije realno, jer nije u skladu sa srpskim nacionalnim interesima. Zbog toga ponavlja da je dijalog o ekonomskim pitanjima jedino moguć kao sredstvo da se stvari pokrenu sa mrtve tačke.
„Očekujem Grenelov dolazak u Beograd kao želju da ponovi prethodni diplomatski napor, da pripremi teren za nastavak dijaloga i verujem da mu neće biti teško da preleti okean kako bi realizovao svoje ideje“, ističe naš sagovornik.
Ako bude posetio Beograd, Grenel će u srpskoj prestonici naići na otvorena vrata, kaže Adamović, kao i na ljude spremne na kompromis koji su podržali njegove ideje o obnovi ekonomske i infrastrukturne saradnje.
Za sada, Grenelova postignuća na obnovi dijaloga su pismo o namerama o obnovi avionskog saobraćaja između Beograda i Prištine, memorandum o obnavljanju voznih linija, kao i memorandum o nastavku gradnje autoputa Niš-Priština.
Grenel na meti Brisela, Berlina i duboke države
Iako nakon razgovora specijalnog izaslanika Stejt departmenta za zapadni Balkan Metjua Palmera i evropskog specijalnog izaslanika za dijalog između Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka izgleda kao da, nakon otkazivanja samita u Beloj kući, sa obe strane okeana postoji neka vrsta koordinacije, prema Adamovićevom mišljenju, to nije slučaj.
Palmer je, prema rečima našeg sagovornika, predstavnik vašingtonske duboke države, a Lajčak ima isti pristup kosovskom pitanju kao i njegov sagovornik iz Vašingtona.
„Mislim da su obojica u svojim stavovima ispoljili potpuno podudarnost jer imaju isti cilj. Jedino što može da se desi jeste da obojica učestvuju u sabotiranju i podrivanju Grenelovih diplomatskih akcija oko nastavka dijaloga“, kaže Adamović.
Očito je da Brisel, Berlin i američka duboka država imaju zajedničku ideju da, kao što su to uradili nedavno u Vašingtonu, podriju Grenelove napore. U tome će sigurno imati podršku Prištine, jer ona veruje da na tim adresama ima stopostotnu podršku za svoje ambicije. Međutim, u slučaju Bele kuće, stvari po Prištinu nisu toliko povoljne, uveren je naš sagovornik.
