Među potezima koje je država povukla suočavajući se sa posledicama pandemije koronavirusa po privredu i stanovništvo bio je i onaj koji je trebalo da spreči otpuštanja zaposlenih u situaciji kada je bilo evidentno da će doći do pada privredne aktivnosti. Prema podacima PIO fonda, za dva meseca, od početka epidemije do sredine maja, u Srbiji je bez posla ostalo oko 15.000 ljudi.
Mera države koja je trebalo da predupredi otkaze, a podrazumevala je pomoć firmama u vidu tri mesečna minimalca zaposlenima pod uslovom da ne otpuste više od 10 odsto ljudi, ističe 30. septembra.
Nova otpuštanja i porast nezaposlenosti od oktobra
Direktor sektora za analitiku i usluge Privredne komore Srbije, Bojan Stanić napominje da je, prema podacima Ministarstva finansija, takvu pomoć države primalo milion i pedeset hiljada zaposlenih. To je blizu polovine zvanično evidentiranih, s obzirom na to da je ukupna registrovana zaposlenost 2,2 miliona. Za tu vrstu pomoći prijavilo se, kako je precizirao, oko 235.000 privrednih subjekata, računajući i preduzetnike.
„Ono što je svakako bitno je da je obaveza onih koji su konkurisali za pomoć da do 30. septembra, ne smeju da otpuste više od 10 odsto zaposlenih. U suprotnom bi morali da vraćaju sredstva ukoliko premaše tu cifru. To jeste određena podrška tržištu rada da ne dođe do turbulencija“, napominje sagovornik Sputnjika.
A da li su te turbulencije od oktobra realne? Stanić ukazuje na bitnu činjenicu da privredna aktivnost u Srbiji zavisi od dešavanja u zemljama koje su naši glavni spoljnotrgovinski partneri, a to su, pre svega, članice evrozone čiji je privredni oporavak spor. To, kako napominje, može da se reflektuje na privredu Srbije u trećem kvartalu pa i da dođe do određenog porasta nezaposlenosti.
Prema analizama međunarodnih finansijskih institucija taj rast nezaposlenosti, kako ističe analitičar PKS, ipak ne bi trebalo da bude značajan.
„Postoji mogućnost da sa 10 procenata, koliko je sada zvanična stopa nezaposlenosti, ona bude povećana na 12 ili 13 procenata. Svakako, nije reč o značajnom povećanju i vraćanju u one okvire kao što je bilo pre pet-šest godina kada je nezaposlenost bila i preko 20 odsto“, kaže sagovornik Sputnjika.
Šta ako se kriza prelije u 2021.
On, međutim, ukazuje na to da je uslov da broj neazposlenih ne bude veći od 13 odsto, da ne dođe do prelivanja krize u 2021. godinu. Po rečima stručnjaka PKS, sve projekcije unutar zemlje, ali i one spolja, računaju na to da će sledeće godine Srbija, ali i većina zemalja zabeležiti rast privrede koji će biti dovoljan da pokrije ovogodišnje gubitke.
„Ukoliko bi taj scenario bio realizovan onda je to glavna stvar koja neće dovesti do većeg porasta nezaposlenosti. Ako bi, pak, došlo do pojave drugog talasa pandemije i ako bi se to negativno odrazilo na privrednu aktivnost, onda bi se povećanje nezaposlenosti moglo proširiti i na prvi kvartal 2021. godine“, objašnjava Stanić.
On smatra da ako do drugog talasa i dođe, na sve mere koje su donete odmah nakon pojave pandemije ne možemo računati zbog velikog pada privredne aktivnosti koji beleže svi. Nekih bi, ipak, moglo da bude.
„Ono što je svakako bitno je, s obzirom na to da se situacija sa pandemijom blago pogoršava, da postoji verovatnoća da će po formiranju nove vlade, ona opet izaći sa određenim merama podrške koje bi možda uključivale i dodatnu podršku održavanju zaposlenosti“, kaže analitičar PKS. To bi, mišljenja je on, pomoglo da bude ostvaren projektovan porast nezaposlenosti od 12-13 odsto.
Nove mere, ali selektivne
Na pitanje možemo li očekivati talas otpuštanja posle 30. septembra, savetnik u Gradskom sindikatu „Nezavisnost“, Zoran Ristić kaže da je to realnost i, takođe, nada se novim merama, ovoga puta selektivnijim.
„Imajući u vidu trenutnu situaciju sa Kovidom 19, pretpostavljam da će vlada razmotriti neke nove mere i da će nastaviti sa pružanjem podrške za one sektore kojima je to zaista neophodno. Prvi krug mera je, praktično, neselektivno obuhvatio sve one koji se nalaze na tržištu, a pokazalo se da je posebno u hotelijerskoj i avio industriji i još nekim sektorima to što je ponuđeno malo i da neće obezbediti opstanak tih privrednih subjekata“, mišljenja je naš sagovornik.
Ukoliko ne bude tih selektivnih mera u nekom narednom periodu, posle 30. septembra će verovatno uslediti otpuštanja.
Ristić podseća da je bez posla ostao značajan broj onih koji su pre pojave virusa bili angažovani u sivoj zoni, ili imali fleksibilan radni angažman, jer poslodavci nisu imali mogućnost da uzmu direktna davanja koja su bila namenjena samo registrovanim zaposlenim.
On smatra da treba sagledati realnost i da ne možemo samo da pratimo statistiku koja se tiče broja registrovanih zaposlenih, jer je značajan broj radno angažovanih van te statistike.
„Imamo ozbiljan pritisak na tržištu radne snage od strane ljudi koji su ostali bez posla. Imamo ozbiljan pritisak onih koji su se vratili iz inostranstva, jer je realno očekivati da u bliskoj budućnosti neće moći da se tamo vrate i imamo ozbiljan pritisak na poslodavce koji su prinuđeni da ne otpuštaju više od 10 odsto zaposlenih da ne bi vraćali novac. Kada taj period istekne 30. septembra mislim da će svaki racionalan poslodavac primeniti mere koje podrazumevaju smanjenje radne snage, a što je još gore, plašim se da će čak biti u situaciji da zatvaraju svoje objekte i prekinu tu privrednu delatnost“, upozorio je savetnik u sindikatu „Nezavisnost“.
