Sagovornica Sputnjika napominje da pandemija već drugo traje, a najave su da će još potrajati, pa ćemo praktično morati da naučimo da živimo sa virusom korona, što znači da će zaista doći do potpunog deformisanja privrede na koju smo navikli, da će biti bitno drugačija. Elektronsko poslovanje i onlajn usluge, koje je u većoj meri iznudio život sa što manje kontakata kako se virus ne bi širio, postaće dominantan način privređivanja. Od e-bankarstva, do e-trgovine.
Globalizacija na kolenima
„Ukoliko se nastave ovakvi trendovi u razvoju privrede, a to je da neke delatnosti pre svega avioindustrija, saobraćaj, turizam moraju da pretrpe značajne promene, a neke delatnosti će se i ugasiti jer prosto ne mogu da prežive, onda nas očekuju promene gde će na jednoj strani biti veoma razvijen digitalni svet, a na drugoj strani će se razvijati obične delatnosti koje bukvalno zavise od ljudske radne snage“, kaže Nikolićeva.
Ona napominje da je tu, pre svega reč, o poslovima koji opslužuju elektronsko poslovanje, poput dostave, ali i onima koji se tiču elementarne proizvodnje hrane.
Teško je išta preciznije reći kako će nastaviti da funkcionišu sada ugrožene delatnosti, ali je ovo bilo vrlo teško predvideti, promene će biti ogromne i sve teraju na prilagođavanje, ističe Nikolićeva.
Proizvodnja se vraća kući
Ono što je sasvim jasno je, da su se dogodile velike promene upravo na planu globalizacije.
„Mnoge zemlje su uvidele da zbog jeftine radne snage i dobrih uslova ne mogu više svu svoju proizvodnju da lociraju u Kini i da rizikuju da usled tih pokidanih lanaca ostanu bez proizvodnje. Kada se taj segment sagleda jasno je da je ovo početak kraja globalizacije u smislu poslovanja multinacionalnih kompanija kakav smo do sada poznavali“, tvrdi naša sagovornica.
Preduzeća sada uče lekciju – koliko je zaista osetljiv globalni proizvodni lanac, kako je to ocenio Gabrijel Felbermajr iz Instituta za svetsku ekonomiju iz nemačkog Kila.
Nakon sloma kompanije Leman braders 2008. mnogima je postalo jasno u kojoj meri je svet novca osetljiv, a to je imalo i konkretne posledice: mnoge firme drugačije su organizovale svoje finansije i postale su mnogo manje zavisne od bankarskih kredita.
Slično se može dogoditi i zbog epidemije virusa korona, kaže Felbermajr, ističući da nova lekcija uči da treba skratiti lanac snabdevanja kako bi bili manje osetljivi na moguće probleme. Drugim rečima, proizvodnja bi morala da počne da se vraća kući.
Pokazalo se da su pogođena preduzeća koja posluju internacionalno, ali i sva ona koja su umrežena s partnerima u svetu.
Zato države više neće želeti da rizikuju da ostanu bez nekih strateških proizvoda, važnih ne samo za opstanak nacije nego i ekonomije, naglašava Nikolićeva, ali i napominje da je svet ipak toliko isprepleten da samodovoljnost ipak neće biti moguća u potpunosti, jer bi to značilo zadovoljavanje prostom reprodukcijom.
